Istoriju na uvid

Proizvodimo više istorije nego što možemo da podnesemo – stara je istina vezana za dnevnopolitičke probleme, ali istovremeno i istina o stanju domaćih muzeja: nema mesta za izlaganje svega onoga što je ovdašnja neumorna i visokoproduktivna fabrika istorije proizvela. Depoi su krcati; izloženo je, pretpostavlja se, najviše 20 odsto kolekcija.
Dobar put rešavanja problema je useljavanje Muzeja grada Beograda u napuštenu vojnu zgradu u Resavskoj, ali, i to vredi pomenuti, 8.500 bivših vojnih kvadrata neće biti dovoljno da se smesti više od 100.000 muzejskih predmeta. Već sada je jasno – treba još prostora. Podsetimo da je Zoran Đinđić, kao premijer, imao ideju da se državne ustanove isele iz centra grada na Novi Beograd a da se istorijske zgrade ustupe predstavljanju kulture podneblja.

Koliko smo u štampi videli, napravljen je preliminarni dogovor o ustupanju zgrade Predsedništva na Andrićevom vencu (Novi dvor) Istorijskom muzeju Srbije. Sada su zbirke ovog muzeja zgurene u neodgovarajućem prostoru državnih zgrada u Nemanjinoj ulici.

Ulaganje više od šest miliona evra iz nacionalnog investicionog plana u rekonstrukciju Narodnog muzeja teško se može oglasiti opravdanom investicijom iz najmanje tri razloga. Prvi je što se narušava prvobitni izgled zgrade Monopola, drugi što se ne dobija bitno veća površina za postavke pa je Muzej i dalje tesan za sve ono što čuva u depoima, a treći razlog proističe iz teme ovog teksta – država treba da "oslobodi" mnoge istorijski vredne zgrade jer one su primerenije svojim izgledom i unutrašnjom organizacijom prostora zahtevima muzeja nego potrebama moderne uprave.

Navedimo samo neke zgrade-kandidate. Najpoznatija je i najviše odgovara odmerena lepotica Narodne banke u Ulici kralja Petra. Podignuta je u stilu neorenesansnog akademizma; stubovi i obloge zidova u holovima i glavnom hodniku urađeni su od mermera, dominira roze boja, dok su stepeništa od belog mermera. Tavanice su u hrastovom duborezu a svetlarnici u višebojnom vitražu. Smatra se uspelim ostvarenjem arhitekte Konstantina Jovanovića (Beč 1849 – Cirih 1923). Imajući na umu estetske vrednosti ove raskošne zgrade, razumljiva je odluka guvernera Jelašića da se iz nje ne iseli u namenski pravljenu staklenu palatu Narodne banke Srbije na Slaviji: guverner očigledno ima ukus...

Viđen za muzejski prostor je i Stari dvor, sada sedište Gradske uprave, u Pionirskom parku.

Zanimljiva je i "kocka" Ministarstva finansija u Kneza Miloša. Izgrađena je 1889, projektovao je bečki đak Dušan Živanović, a prostire se na fantastičnih 18.000 kvadrata. Pošto je nedavno renovirana (četiri miliona evra, prema pisanju štampe), spremna je za useljenje bez većih prepravki.

Podsetimo da su na Novom Beogradu ostale iza nekadašnjih saveznih organa tri zgrade, da su dobro očuvane i da, prirodno, čekaju preseljenje državnih činovnika s druge strane reke. A čekaju i muzeji.