Crkva nudi pomirenje Artemiju

Osam monahinja manastira Vaznesenja koje su otkazale poslušnost episkopu Žičkom Hrizostomu i priključile se svrgnutom episkopu raško-prizrenskom Artemiju još se nalaze u zdanju na brdovitom putu od Čačka ka Ovčar Banji. Jerođakon Damnjan Kovačević, jedan od najbližih ljudi iz Artemijevog okruženja, potvrdio je za „Politiku” da je nekadašnji episkop raško-prizrenski, a sada monah Artemije, uoči letnjeg Svetog Nikole, u Loznici, izvršio monašenje četiri iskušenice manastira Vaznesenje.   

Igumanija Jelena i sedam monahinja pridružile su se koloniji od oko 120 Artemijevih idejnih sledbenika, čije se sedište nalazi u Bistričkoj ulici u Beogradu. Svojevremeno, kada je SPC raščinila Artemija, za njim je krenulo oko 80 monaha, iskušenika i monahinja iz Eparhije raško-prizrenske, ali mu se u poslednje vreme pridružilo još oko 40 monaha i monahinja iz ostalih eparhija, ukazuje jerođakon Damnjan.

Kako će Srpska pravoslavna crkva reagovati na čin manastirske secesije, hoće li tolerisati neposlušno sestrinstvo koje se nije iselilo iz manastira, naročito posle činjenice da se takva vrsta nelojalnosti ne događa prvi put? Pre nekoliko godina, monahinje iz manastira Stjenik, koje su prešle u „starokalendarsku istinski pravoslavnu crkvu”, iseljene su iz tog manastira. 

– Verovatno će episkop žički nekako reagovati – kaže jerođakon Damnjan.

Protojerej stavrofor Dimitrije Kalezić, nekadašnji dekan Bogoslovskog fakulteta, objašnjava:

– To što su učinile nije ni legalna ni legitimna stvar. Ne mogu da ja svojevoljno pređem u drugu kuću, a da se ne odjavim sa adrese na kojoj sam stanovao – precizira profesor teologije.

Verski analitičar Živica Tucić, međutim, smatra da pomenuti slučaj sigurno neće biti poslednji slučaj odvajanja u našoj crkvi.

– Ovde su neke zilotske ideje i tendencije pustile korene i SPC nije na vreme uvidela pre nekolikogodina da postoji fundamentalizam koji je, inače, prisutan i u drugim pravoslavnim crkvama. U pravoslavlju se u poslednjoj deceniji intenzivira snažni fundamentalizam kojiodlikuje antiekumenizam, čiji je centar antipapizam. Reč je o jednoj vrsti fobije i straha od katoličanstva, a deo tog kompleksa je liturgijski problem – kaže Tucić.

U Grčkoj, Rusiji, Rumuniji normalno je da postoje više pravoslavnih crkava, dok glavna crkva one druge zove nekanonskim, naglašava Tucić. Na naše pitanje, da li država na bilo koji način treba da se meša u ove raskole, onodgovara da država mora da bude neutralna o tom pitanju, da nikako ne arbitrira, sem ako učesnici spora krše zakone.

Prema njegovim rečima, država takođe ne bi smela nikome da osporava registraciju kao verske zajednice.Tucić smatra da bi bilo dobro da okruženje Artemija dobije nekakvustrukturu pa čak i registraciju, jer bi se time većinski deo SPC oslobodiotog zilotskog krila.

– SPC sadanema velikih mogućnosti za reagovanje, sem da Artemija isključi potpuno iz crkve, što je takođe korak koji može biti rizičan. Istorija je pokazala da proganjanje zilotskih pokreta ne vodi njihovom uništenju, nego čak i jačanju – precizira Tucić, naglašavajući da episkop žički sada ima pravo da monahinje izbaci iz manastira. 

Kako će postupiti Eparhija žička, nismo uspeli da saznamo, jer se niko nije javljao na telefon kancelarije ove eparhije, dok je u saborskom saopštenju SPC navedeno da „mir i jedinstvo SPCnarušava, po oceni Sabora, monah Artemije sa svojim pristalicama, koji čine pravu parasinagogu (nekanonsko zborište) sa sve izraženijom tendencijom da prerastu u čisti raskol i sektu”.

Stoga je Sabor odlučio, navodi se u saopštenju koji je potpisao Irinej Bački, „da i sada pozove monaha Artemija (Radosavljevića) da se, zajedno sa svojim sledbenicima bivšim jeromonasima, monasima i monahinjama, vrati Crkvi, putem pokajanja, sa puta raskola.

Prema navodima iz saopštenja, Artemijesve dubljesrlja u raskol: stvaranjem „parasinagoge” unutar Crkve antikanonskim, nevažećim rukopolaganjima i monašenjima, otvaranjem manastira i molitvenih domova po eparhijama naše crkve, javnim blaćenjem, lažima, klevetama i optuživanjem Svetog arhijerejskog sabora i episkopata Srpske pravoslavne crkve za jeres, lažni ekumenizam, montiranje procesa, donošenje presudabez suđenja…Ukoliko se Artemije ne vrati Crkvi, Sabor će biti prinuđen da preduzme dodatne kanonske mere.

Na naše pitanje profesoru Kaleziću, koje dodatne mere može preduzeti SPC, on kaže:

– Krajnja mera je – isključenje iz crkvene zajednice.

------------------------------------------

Zilotizam

– U Rusiji i Grčkoj postoji desetak fundamentalističkih starokalendarskih antiekumenističkih grupacija koje sebe zovu crkvom. Mislim da zilotizam u pravoslavnim crkvamazahvata između pet i 20 odsto vernika. Najviše ih je u Grčkoj, a mislim da će jačati u Srbiji, ali nikada toliko da bi prevladale. Verovatno i jednom delu episkopata zilotske ideje nisu strane– napominje Živica Tucić.