Kristin Lagard naljutila Grke

Od našeg dopisnika

Atina – Kristin Lagard je, posle kancelarke Angele Merkel, druga žena koja je u poslednjih desetak dana ogorčila Grke. Njena izjava da „ima više simpatija za gladnu decu u Nigeriji nego za patnje siromašnih Atinjana” izazvala je burne reakcije ovdašnje javnosti, koja je osuđuje zbog cinizma i poručuje da niko nema pravo da ponižava naciju koju je zadesila ozbiljna kriza.

U izjavi listu „Gardijan” Lagardova je Grcima poslala jasnu poruku da je došlo vreme za plaćanje dugova i da MMF nema nameru da ublažava uslove niti pruža dalju pomoć zemlji koja nije u stanju da se izbori sa neplaćanjem poreza.

„Grci sami sebi i svojoj deci treba da pomognu time što će ispunjavati obaveze koje važe za sav ostali svet – da plaćaju poreze. Došlo je vreme za plaćanje računa”, poručila je Lagardova i podvukla da nema razloga da se više igra na kartu simpatija. „Kad god mislim o Atini i njenim problemima, ja vidim armiju onih koji izbegavaju da plate porez i misle da je to normalna pojava”.

Ovom izjavom ona je naljutila Grke a njen sajt i profil na društvenoj mreži momentalno su bili zasuti ogorčenim komentarima Grka ali ili političkih zvaničnika. Lider Pasoka Evangelos Venizelos rekao je da niko nema prava da ponižava jedan narod ili da sa toliko cinizma govori o stanju nacije koju je svojom politikom, kako to smatra radikalno levičarska Siriza, upravo MMF doveo do ovakvog socijalnog i političkog stanja.

Reagujući na napade iz Grčke, Lagardova je ponovila da je više puta do sada istakla da gaji velike simpatije prema grčkom narodu i da upravo zato MMF podržava Atinu u naporima da se izvuče iz krize i ostvari ekonomski rast. Međutim, kako je naglasila, „svako mora da preuzme svoj deo odgovornosti, da doprinese i jedan od načina je upravo da plati poreze. U protivnom, Atina ne može da računa na dalju pomoć međunarodne zajednice”.

U pokušaju da koliko-toliko popuni državne fondove koji su praktično prazni, ministar finansija Jorgos Zanijas je pokrenuo akciju naplate zaostalih poreskih obaveza pre svega od velikih firmi koje duguju 85 miliona evra. Namera je da se ova sredstva naplate do kraja juna kako bi mogle da se isplate plate i penzije koje su, trenutno, pod znakom pitanja. Nedostaje oko tri milijarde evra i država namerava da se pomogne sredstvima iz fonda finansijske stabilnosti. Evropski kreditori su jasno stavili do znanja da nikakvih uplata Grčkoj neće biti sve do izbora i prvih znakova da se zacrtane reforme sprovode.

U međuvremenu, u turizmu se stvari odvijaju mnogo lošije nego što se očekivalo. Priliv gostiju opao je za 15 odsto samo u prvom kvartalu a sudeći po reakcija turoperatora iz inostranstva, ovog leta neće biti bolje. Tako je, na primer, italijanski operator „Vera tur” obavestio da „zamrzava” aranžmane u šest najvećih hotela na Kritu, Kosu, Rodosu i Mikonosu, svaki pojedinačno vredan više od 2,5 miliona evra. Kao razlog se navodi nestabilna situacija u Grčkoj i poručuje da će italijanski operatori sačekati da vide razvoj situacije i tek tada odluče hoće li goste slati na odmor. Grčka strana je ogorčena ovakvim ponašanjem i smatra da je u pitanju „rat interesa” i pokušaj da se na nefer način snize cene aranžmana i iskoristi teška situacija u Grčkoj.