U Srbiji i o Srbiji

Niš – Istorija diplomatije, ali ni istorija književnosti nisu zabeležile i zapamtile da je jedan strani diplomata napisao knjigu rodoljubivih pesama i poema koje je posvetio narodu i zemlji u kojoj je službovao. Kako se nešto tako ipak dogodilo i takav „slučaj” postoji, na jedinstven izdavački poduhvat odlučili su se u Centru za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, gde su posle sedam godina rada – objavili knjigu poezije Stjepana Ivanoviča Čohotina, ruskog imperatorskog konzula, koji je kao diplomatski predstavnik svoje zemlje boravio u Srbiji pune dve decenije, od 1895. do 1915. godine.

– Konzul Čohotin će zbog načina na koji je pisao i zbog posvećenosti svojih rodoljubivih stihova narodu i državi u kojoj je službovao, sigurno dobiti svoje posebno mesto među poetama. Diplomata je celu knjigu posvetio Srbiji i srpskom narodu, a nastala je u periodu od 1900. do 1918. godine, uglavnom u Nišu, gde je bio na visokom diplomatskom položaju, a delom u Odesi, gde je završena i gde je posle početka Prvog svetskog rata Stjepan Ivanovič Čohotin prebačen sa službom – ispričao je za „Politiku” prof. dr Miroljub Stojanović, koji je priredio knjigu.

Diplomata Čohotin pisao je u to vreme važećim ruskim pravopisom, naglašava prof. Stojanović:

– Knjiga je napisana po ruskom pravopisu koji je važio do dekreta nove sovjetske vlade, donetog 23. decembra 1917, a koji je zvanično u Sovjetskom Savezu počeo da se primenjuje od 10. oktobra 1918. godine. Najviše posla za autografe bilo je tokom dešifrovanja i prevođenja dela konzula Čohotina, što je kod nas stvorilo ideju da delo štampamo na dva jezika, na ruskom i srpskom, a ruski tekst je na aktuelnom pravopisu ove zemlje. Ta naša ideja bila je motivisana željom da čitaocima u našoj zemlji, poznavaocima ruskog jezika, omogućimo da mogu da pročitaju knjigu i na ruskom, ali i na naš jezik prevedene stihove. Uspeh je u tome što smo u dešifrovanju i prevodu zadržali autorska pesnička rešenja, a da time uopšte nismo narušili lepotu stihova – objašnjava Miroljub Stojanović.

Ruski konzul napustio je Srbiju 1915. godine, a godinu dana kasnije u Odesi, oktobra 1916. godine, kada je Niš u kojem je službovao i živeo dve decenije bio pod nemačkom i bugarskom okupacijom, napisao je: „Doći će čas, živim u veri, Osvetićeš se krvniku – zveri, Ponovo ćeš zasijati slavom, I setićeš me se, s pravom…” A onog trenutka kada je čuo da je Srbija oslobođena, krajem oktobra 1918, napisao je: „Moj gordi Nišu, tri godine su prošle, Otkad si u lance ropstva pao, A neprijatelj zgazio slobodu tvoju, I gorku Srbima sudbinu dao. Oživeo si opet sred braće svoje, Spasla te ljubav sinova tvojih… Moj Nišu, ponovo slobodno živi! Moj srdačan pozdrav primi, I slavan navek budi”.

Naredne sedmice, najpre u utorak u Nišu, a potom u sredu i u Beogradu, biće održane promocija knjige konzula Stjepana Ivanoviča Čohotina. Među gostima će biti i njegov unuk Petar Sergejevič Čohotin.