Naknada štete zbog lekarske greške

U slučaju da zaposleni radeći kod poslodavca nanese štetu trećem licu, odgovornost za štetu i obavezu njene naknade ima poslodavac. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti regulisano je pravo pacijenta na naknadu štete zbog stručne greške zdravstvenog radnika. Pravo na naknadu ima pacijent koji prilikom primanja zdravstvene zaštite pretrpi štetu na telu ili se prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravlja, a sve kao posledica stručne greške. Odgovornost za štetu snosi zdravstvena ustanova, koja je dužna da isplati novčanu naknadu pacijentu.

Ukoliko je posle operacije došlo do pogoršanja zdravlja pacijenta ili čak i smrti, bolnica će biti odgovorna samo u slučaju da lekari i zdravstveno osoblje nisu postupili onako kako je trebalo, u skladu sa pravilima medicinske nauke i s odgovarajućom pažnjom, odnosno da nastala šteta nije posledica stručne greške. Lekar može da pogreši u dijagnozi, ali ako je ta pogrešna procena proistekla zbog propuštanja da se obave svi potrebni pregledi i nalazi, onda zdravstvena ustanova mora da odgovara za nastalu štetu.

Odgovornost postoji i ako pacijentu nisu predočene moguće posledice operativnog zahvata na koji je pristao. Sam pristanak na operaciju ili drugu intervenciju ne oslobađa zdravstvenu ustanovu odgovornosti, zato što pacijent ima pravo da od lekara dobije blagovremeno obaveštenje koje mu je potrebno da bi doneo odluku da li će pristati ili ne na predloženu medicinsku meru. Ovo obaveštenje treba da obuhvati dijagnozu i prognozu bolesti, kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja ili nepreduzimanja predložene mere, vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice, alternativne metode lečenja, moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenta, dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva. Zdravstveni radnik je dužan da da obaveštenje pacijentu i bez njegovog traženja.