Povratak na drahmu – tragedija za Grčku

Od našeg dopisnika

Atina – Nacionalna banka Grčke upozorava da bi izlazak iz evrozone za zemlju bio dramatičan i ističe da je nemoguće predvideti razmere socijalnog nezadovoljstva, opšte krize i mogućeg haosa. Iako je reč o teoretskoj mogućnosti, treba imati na umu da bi posledice bile katastrofalne, piše u saopštenju banke.

Primanja po glavi stanovnika pala bi za 55 odsto, nova nacionalna valuta drahma devalvirala bi u odnosu na evro za 65 procenata, dok bi recesija porasla na 22 odsto. Nezaposlenost bi se udvostručila i dostigla 34 odsto, a inflacija bi skočila na 32 odsto. U analizi banke se podvlači da sadašnje stanje odnosa sa evropskim zajmodavcima daje kakvu-takvu nadu na oporavak i da je u slučaju izlaska iz monetarne unije nemoguće do detalja predvideti sve probleme i stepen katastrofe sa kojom bi se Grčka suočila.

Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je sve veći procenat Grka, ipak, za ostanak u evrozoni i da, kako kažu, političari treba da učine sve kako bi se izbegla katastrofa. Tri nedelje pred izbore teško je prognozirati ishod glasanja jer se, prema anketama, Nova demokratija i Koalicija radikalne levice Siriza svakodnevno smenjuju u liderstvu, ali sa vrlo malom razlikom. Nema velikih promena u početnim pozicijama i nije jasno kako će i koliko brzo Grci uspeti da formiraju novu vladu.

Međutim, pritisci iz EU su sve jači i precizniji. U najnovijem izveštaju Evropske komisije kaže se da će naredna poseta „trojke” međunarodnih kreditora Atini zavisiti od rezultata parlamentarnih izbora, što je jasna poruka da novih uplata na grčki račun neće biti do daljeg, odnosno dok ne bude jasno da je formirana vlada koja će ispunjavati dogovore sa kreditorima i dalje sprovoditi mere štednje.

„Stepen rizika za dalje sprovođenje reformi ostaje vrlo visok”, saopštila je Evropska komisija i ostaje na poziciji da je Grčka obavezna da poboljša konkurentnu sposobnost, da snizi cene, da dalje smanji rashode.

Prema nekim izvorima, ukoliko bi Grčka zbog krize oko evra dospela u vanredno stanje, EU bi mogla da ponovo uvede granične kontrole. Bečki list „Standard” tvrdi da Brisel i države članice već razmatraju ovakvu mogućnost bojeći se za bezbednosno stanje u Uniji i da bi zato mogla da usledi i odluka o zatvaranju granica. Postoje sumnje, piše bečki list, da bi u slučaju haosa moglo doći do ilegalnog iznošenja većih svota novca i porasta kriminala.

U slučaju opasnosti, prema odredbama Šengenskog sporazuma, prvo se utvrđuje koji će stepen zaštite biti primenjen. U slučaju opasnosti po javnu bezbednost i red, susedne zemlje imaju pravo da granice odmah  zatvore na 30 dana ili da ponovo uvedu granične kontrole.

U međuvremenu, Grci kao poen u svoju korist doživljavaju činjenicu da se direktorka MMF-a Kristin Lagard izvinila zbog komentara koje je iznela na račun nacije čija stradanja, kako je rekla, manje žali nego decu u Nigeriji, kao i da „Grci prvo moraju da nauče da plaćaju poreze i da sami sebe spasavaju”. Lagardova je sada priznala da je „naučila lekciju i da uvažava žrtvovanje grčkog naroda” u procesu sprovođenja reformi.

U svakodnevnom životu je, međutim, sve više onih koji ne umeju da se nose sa problemima. Raste broj samoubistava zbog bezizlazne ekonomske situacije. Posle očajničkog čina majke i sina koji nisu znali kako dalje, juče je javnost potreslo samoubistvo 62-godišnjeg penzionera iz Pireja koji je u oproštajnoj poruci napisao da su ga finansijski problemi oterali u smrt.