Hova politika uz preraspodelu društvene moći

Srbija je zemlja u kojoj se svaki izbori proglašavaju istorijskim. Sa formiranjem nove vlade, većina obećanja se zaboravi i nastavi se rad po starom. Možda je tako moglo 2004, možda i 2008, ali 2012. svakako ne može, jer je srpska ekonomija „doterala cara do duvara”.

Zašto su ovi izbori veoma važni za budućnost Srbije i zbog čega nama treba hrabra, odgovorna, jedinstvena i veoma efikasna vlada? Zbog toga što su prethodne „prespavale” proteklu deceniju i dovele Srbiju u veoma delikatnu situaciju. Naša zemlja je teško pogođena ekonomskom krizom, pre svega zbog pogrešno odabranog modela tranzicije, dok je globalna kriza samo pokazala da je „car go”.

Srbija se danas suočava s mnoštvomproblema, među kojima se posebno izdvajaju: niske i negativne stope rasta BDP-a i industrije; rekordno visoka nezaposlenost (25 odsto); brzo rastući dug, koji je u poslednje četiri godine uvećan za šestmilijardi evra; vrlo skroman izvoz; hronično visok deficit spoljnotrgovinskog bilansa; visok i rastući fiskalni deficit; otežano funkcionisanje nekih javnih službi (zdravstveni i penzioni sistem na granici pucanja) i enormni rast siromaštva, koje ugrožava više od milion građana Srbije.

Srbiji danas treba vlada koja će obezbediti socijalnu pravdu, eliminisati korupciju i striktno poštovati pravilo da je zakon jednak za sve. Principijelnom, poštenom i odgovornom vladavinom buduća vlada treba najpre da povrati poverenje građana Srbije u vlast. Ako to ostvari u prvih sto dana, vlada će bitina najboljem putu da za vreme svog mandata obezbedi ekonomski, društveni, ali i moralni oporavak Srbije.

Vlada najpre treba da identifikuje ključne probleme Srbije i da u skladu s tim usvoji kratkoročni program operativnih mera za izlazak iz krize. Prioritet u rešavanju trebalo bida imaju problemi koji najteže pogađaju Srbiju, a čije rešavanje bibilo odnajvećekoristi za građanstvo.

Među najhitnijim problemima koje treba rešavati (nelikvidnost privrede, strmoglavi pad vrednostidinara, ogromno i rastuće siromaštvo, niske plate i penzije...),nezaposlenost je svakako prioritet broj jedan. Svaka mera koja bi pomogla očuvanju postojećih radnih mesta, ali i novom zapošljavanju dobrodošla je. Ali, buduća vlada ne sme ponavljati greške prethodne, čiji su ministri mogli da odluče kome će, kada će i koliko hiljada evra platiti novo radno mesto, vodeći računa pre svega o svom partijskom interesu. Ako se već moraju odvajati sredstva za novo radno mesto, zašto se ne bi finansirali programi koji,osim zapošljavanja, doprinose rastu izvoza i razvoju nedovoljno razvijenih područja.

Trajnije rešavanje većine problema moguće je obezbediti samo stvaranjem poslovnog ambijenta u kome će proizvodnja razmenjivih dobara i izvoz imatidominantno mesto. To nije lako ostvariti, ali je moguće, što potvrđuju primeri zemalja koje su bile u težoj situaciji nego što je danas naša, a ipak su uspele. Srbija se mora okrenuti proizvodnji, izvozu i investicijama, uz istovremenu rigoroznu štednju budžetskih sredstava, ukidanjem svih nepotrebnih agencija i institucija.

Primenanove politike neće biti jednostavnaza vladu jer podrazumeva preraspodelu društvene moći i ugrožavanje interesa nekih najbogatijih i najuticajnijih pripadnika aktuelneekonomske, političke i intelektualne elite Srbije. Virtuelne poslovne imperije već nekoliko godina posrću, očekujući od vlade pomoć, jer,kako kažu, ako onestanu, staće i Srbija. Istina je nešto drugačija. Srbija je stala zato što su oni išli napred, jer su u pohlepi i gramzivosti imali obilatu pomoć države. Većina građana od buduće vlade očekuje u najmanju ruku odvajanježita od kukolja, jer u Srbiji ima dosta poštenih i vrednih preduzetnika, samo što nisu mogli doći na red od onih drugih. Red je da i pošteni dobiju šansu, a oni drugi da polože račune.

*Profesor na Ekonomskom fakultetu BU