Srbija dobila leteće spasioce

Instruktori Gorske službe spasavanja (GSS) Srbije Danko Medić i Nikola Marković prvi su spasioci u Srbiji koji su dobili međunarodno priznati sertifikat za evakuaciju povređenih pomoću helikoptera u letu. Oni su nedavno u Hrvatskoj, na liticama Mosora kod Splita, završili četvorodnevni kurs održan u organizaciji GSS Švajcarske i vodećeg svetskog helikopterskog tima za spasavanje „Er Cermat”.

– Pilot ove firme, specijalizovane za spasavanje iz vazduha, koji je upravljao helikopterom korišćenim na obuci, ima 12.000 sati naleta i iskustvo evakuacije na Himalajima sa nadmorske visine od 6.900 metara. Koristili smo uže dužine 25 metara koje je bilo fiksirano za helikopter – kaže Medić, član GSS sa 15 godina iskustva.

Švajcarci imaju najviše iskustva u toj vrsti spasavanja, budući da se svakodnevno na nepristupačnom terenu u Alpima helikopterima obavljaju takvi i slični zadaci. U Srbiji bi se, kaže Medić, spasavanje iz helikoptera sa užetom na kome se nalaze spasioci takođe moglo izvoditi u planinama, ali i za evakuaciju povređenih iz šume gde helikopter ne može da sleti, ili sa nepristupačnih zgrada.

– U Hrvatskoj je uređen sistem za medicinsku evakuaciju vojnim helikopterom MI-8, u tim posadama uvek je i jedan pripadnik GSS-a. U Srbiji bismo morali da koristimo helikoptere MUP-a ili VS, ali takvu saradnju bi trebalo jasno definisati – objašnjava Medić.

Gorska služba spasavanja upravo i radi na stvaranju pravnog okvira za takve i slične spasilačke zadatke, ali i, generalno gledano, za uređenje svog položaja u domaćem sistemu za reagovanje u vanrednim situacijama. Đorđe Vdović, portparol GSS-a, objašnjava da će GSS, u dogovoru sa Planinarskim savezom Srbije, postati nezavisno pravno lice s tim što će savez zadržati osnivačka prava, imajući u vidu zajedničku istoriju od 1954. godine kada je ova služba nastala.

– Naša zamisao je da se položaj GSS-a reguliše posebnim zakonom, otvoreni smo za razgovor o tome sa svim zainteresovanim institucijama. Želeli bismo da nas država prepozna kao partnersku organizaciju od značaja i da se, uz razumevanje za ekonomske mogućnosti, obezbede bar minimalna sredstva za naše funkcionisanje. Naši članovi su volonteri, spasavanjem se bave u slobodno vreme. U suštini bi to tako i ostalo, jer je skupo obučavati i plaćati profesionalne spasioce sa nepristupačnih terena. Neophodno je nekoliko profesionalno angažovanih ljudi u našem štabu, koji bi bili na stalnoj vezi sa drugim institucijama, tražili raspoložive članove GSS-a spremne da odmah krenu na zadatak, organizovali pripremu opreme i obavljali druge neophodne poslove. U najbolje organizovanim Gorskim službama spasavanja u svetu je tako, nukleus čine profesionalci, svi ostali su volonteri – kaže Vdović.

Pomaka u tom pogledu je već bilo: u zakonima koji regulišu reagovanje u vanrednim situacijama pominje se GSS, dobijen je novac za kupovinu kombija za prevoz spasilačkih timova GSS-a i uspostavljena je dobra komunikacija sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a. U Hrvatskoj su otišli i dalje, danas GSS u ovoj zemlji radi po posebnom zakonu, imaju status nezavisne službe koja je delimično na budžetu. Od države dobijaju milion evra godišnje.

Marko Čalija, član načelstva GSS-a, kaže da ova služba ima svoje stanice u Beogradu, Kruševcu, Boljevcu, Knjaževcu i na Zlatiboru. Ukupno oko 200 aktivnih članova. Međutim, „stanice” se zapravo nalaze u stanovima pripadnika ove službe.

– Takav položaj nikoga od nas nije pokolebao da se angažuje zimus, tokom vanredne situacije zbog obilnih snežnih padavina. Čak su se u nekim gradovima pojavili ljudi koji su pre dosta vremena završili obuku kod nas i uključili se u akcije. Radimo na širenju i učvršćivanju te mreže, i to sve volonterski – kaže Čalija.

Na terenu je prepoznat značaj GSS-a, u tom smislu dobar je primer iz Boljevca gde je MUP Srbije tamošnjem spasiocu stavio na raspolaganje „ladu nivu”, a obezbeđen je i prostor za smeštaj opreme. Ali, da ne bi sve zavisilo od dobre volje, i da bi sistem uvek bio efikasan, ipak je neophodno stvoriti dobar pravni osnov za delovanje GSS-a.

Milan Galović