Uspešan trik je kao tehno hit

Beogradskim iluzionistima treba prostor gde bi redovno održavali predstave i lično sanjam o svojoj sceni, o svom kabareu – kaže mađioničar Igor Trifunov koji je nedavno pobedio u disciplini manipulacija na Međunarodnom kongresu mađioničara u Beču.

Njegov trijumf u najtežoj disciplini na takmičenju ujedno je i najveći uspeh koji je jedan srpski iluzionista postigao na internacionalnom nadmetanju. Trifunov (39) je još kao školarac počeo da svraća u radnje sa rekvizitima i sam uči trikove sa kartama, lopticama i kockicama da bi krajem devedesetih zagazio u profesionalne vode. Probio se TV serijalom „Igorova ulična magija” kao i predstavom „Igorov magični šou” u Domu omladine. I ranije je osvajao nagrade, ali je priznanje u Austriji njegov najveći dosadašnji uspeh.

– Manipulacija je najteža disciplina, jer ne rukujete rekvizitima, već samo običnim predmetima – kaže naš sagovornik.

– Morate da skrenete pažnju publike i ubedite je da prisustvuje magiji. Taj nastup bio je moja tačka, a ne samo skup pojedinačnih trikova.

Oko 400 mađioničara učestvovalo je na skupu u Beču koji je, objašnjava Trifunov, ne samo takmičenje već i mesto na kome se pohađaju seminari, posmatraju kolege, prodaju i kupuju rekviziti i uči o novim trendovima.

– Trend je isti godinama unazad, a to je da publika ceni spektakl. Kao što u muzici brza pesma postane hit, tako se i u našoj struci ljudima najpre dopadne spektakl sa, na primer, nestajanjem mađioničara sa scene.

Žiri na takmičenjima ceni veštinu, tehniku i sposobnost učesnika da ubede publiku da stvarno prisustvuje magiji.

– Struka vrednuje rafiniranost, ali najveći uspeh su postigli ljudi koji su znali kako da naprave spektakl. Tako su najpoznatiji, ali ne i najveći mađioničari, Hudini i Dejvid Koperfild.

Posmatranje nastupa ovih i drugih iluzionista jedan je od načina da mladi savladaju hokus-pokuse. To je zanat koji se uči samostalno uz pomoć priručnika i rekvizita, ali za koji je u svakoj profesionalnoj verziji potrebna pomoć iskusnog mađioničara. Taj put je prešao i Trifunov razvijajući talenat uz Ljubu Bugarčića.

– Morao sam da savladam i druge scenske veštine, režiju i dramaturgiju. To savetujem i mlađim kolegama. Posebno se ceni originalnost, jer onaj ko ponavlja stari trik ne može da pobedi makar bio i jedini takmičar.

Trifunov nije jedini, ali jeste jedan od retkih mađioničara u Beogradu koji živa od ovog posla. Kaže da sve skupa sa amaterima, u Srbiji nema više od 50 iluzionista.

– Nemamo pravu scenu. Manipulaciju sa kojom sam pobedio u Beču još niko nije video u Srbiji jer nemam gde da je izvedem. Radim na tome da se to promeni. Današnji najbolji mađioničari nastupaju u Diznilendu i Las Vegasu ili imaju svoj kabare.

U međuvremenu će mešati karte, gutati kuglice i stvarati golubove pred još uvek malom publikom, često i najmlađom koju, kaže, uopšte nije teško omađijati jer njihov svet izvrne naglavačke. Njegov najveći obožavalac je njegov šestogodišnji sin Petar, koji voli da dolazi na sve tatine predstave.

– Nije mi teško da radim sa decom. Klinci su taman naučili kako funkcioniše svet i fascinantno im je kad od mene vide da sve može da bude i sasvim suprotno.

----------------------------------------------

Pod zastavom Austrije

Srpski mađioničari su malobrojni zbog čega nemaju udruženje. Za Trifunova je to značilo da nije mogao da se nadmeće na brojnim takmičenjima koja traže pripadnost nacionalnim asocijacijama.

– Ove godine neću moći na svetsko prvenstvo u Londonu. Ipak, preko slovenačkih klubova sam postao član i austrijske asocijacije tako da ću sledeće godine ići na šampionat, ali kao član austrijskog tima.