Dileme o nuklearnoj moći Izraela

Dan pošto je nemački nedeljnik „Špigl” optužio Berlin da isporučuje podmornice Jerusalimu uprkos informacijama da ih Izraelci opremaju raketama sa nuklearnim glavama, izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao je da „Izrael ceni brigu Nemačke za njegovu bezbednost”, ne upuštajući se u raspravu da li njegova zemlja raspolaže atomskim naoružanjem.

Šef izraelske vlade naglasio je da je tekovina izraelske države sposobnost da se samostalno brani od neprijateljskih napada. Pri tom je parafrazirao apel Vinstona Čerčila američkim saveznicima iz 1940. godine: „Dajte nam oruđe, sami ćemo sazidati odbrambeni bedem!”

Kritičari su dodali da je Netanijahu propustio priliku da pošalje usmenu zahvalnicu i Londonu, jer su prve izraelske podmornice opremljene sistemima za lansiranje raketa sa nuklearnim glavama, sagrađene 1976. i 1977. godine u brodogradilištu Vikert, u Velikoj Britaniji – dve decenije pre nego što su Nemci isporučili savremenije strateško-plovne objekte Jerusalimu. Nemci su i tada dali doprinos tako što su preuzeli troškove izgradnje u Engleskoj.

U javnosti se širi rasprava o tome da li Izrael raspolaže atomskim naoružanjem, kao i da li Jerusalim namerava da ga upotrebi u eventualnom napadu na Iran.

Izraelske podmornice opremljene su sistemima za lansiranje krstarećih raketa „Popaj turbo AGM-142”. One nose bojeve glave do maksimalno 200 kilograma – malo za konvencionalni udar, ali više nego dovoljno za nuklearnu glavu.

Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Izrael raspolaže i resursima za proizvodnju nuklearnog naoružanja. U centrali IAEA u Beču ističe se da je Francuska 1957. godine izgradila u Izraelu atomski reaktor koji može da proizvede 22 kilograma plutonijuma godišnje, dovoljno za dve do tri atomske bombe.

Plutonijum se „dorađuje”, odnosno obogaćuje u reaktorima za čije hlađenje je neophodna teška voda. Britanci je redovno isporučuju Izraelu još od 1961. godine, kao i neophodne hemikalije, i litijum šest koji višestruko uvećava razornu snagu plutonijuma.

Prema procenama stručnjaka, broj operativno raspoloživih nuklearnih glava u arsenalima bliskoistočne države varira između osamdeset i dve stotine.

Uprkos pretpostavci da su podmornice koje je Nemačka isporučila Izraelu namenjene „drugom udaru”, odnosno da odvrate agresora pretnjom da će (atomski) udar biti uzvraćen, strateški potencijali Izraela da izvede nuklearni napad i dalje su nepoznanica ali i predmet interesovanja stručnjaka. Naročito u sve većim dilemama da li će Jerusalim napasti Teheran. Prema najnovijem istraživanju javnog mnenja koje je za „Džeruzalem post” uradio eminentni Netanja akademik koledž, 52 odsto Izraelaca ne podržava vojne udare na Iran.

Miloš Kazimirović