BiH uređuje Savu u Srbiji

Ima indicija, koje tek treba da se provere i eventualno potvrde, da je devedesetih godina prošlog veka Sava u Srbiju donela i protivpešadijske mine i razne improvizovane eksplozivne naprave koje nisu detonirane a sada se možda nalaze u blizini sela Jamena. U međuvremenu su nekada zaraćene strane počele da sarađuju oko održavanja plovnog puta Save. O tome su Srbija i Bosna i Hercegovina nedavno potpisale sporazum. Srbija će za tu reku od suseda dobiti i specijalan poklon, pošto je BiH pre dve godine iz svoje kvote za pretpristupne fondove EU povukla oko 1,6 miliona evra za finansiranje izrade projekata uređenja plovnog puta Save. I to ne samo za svoj deo vodotoka, već za čitavu deonicu od Brčkog do Beograda.

Savom zasad ne putuje mnogo robe, tako da razlog za ovu velikodušnost nije u aktuelnom značaju te reke nego u njenom potencijalu. Prema procenama našeg Ministarstva infrastrukture i energetike, Savom bi moglo da se transportuje i sedam miliona tona robe godišnje. BiH želi rehabilitaciju tog plovnog puta i zato što, prema izveštajima tamošnjih medija, od ovog projekta zavisi i povlačenje evropskog novca za razminiranje desne obale Save, kao i za modernizaciju luke Brčko.

– Odluka da plate projektovanje i za naš deo toka možda nije čudna jer je srpski pojas Save, kao put kojim se mora proći da bi se do njih stiglo, važan za BiH. I luka Brčko im je vrlo značajna. Pre rata, to je bila izuzetno aktivna luka. Danas je promet opao ali je Brčko ostalo važno jer je i dalje javna luka, dok ona u Bosanskom Šamcu više radi za privatne potrebe tamošnje fabrike cevi – kazao je Saša Jovanović, konsultant za luke i vodni transport.

Ako su zbog toga spremni da plate i projektovanje radova na našem delu Save, nije umesno zamerati što poklon kasni. Naime, ta dokumentacija je, po dogovorenoj agendi, trebalo da bude gotova. Na sreću, sredstva koja je BiH dobila iz EU nisu oročena i neće biti uskraćena zbog kašnjenja.

– Srbija će imati predstavnika u radnom telu koje će projekte primati na uvid. O izvođačima radova na našoj strani neće odlučivati BiH nego mi. Srbija će i nabavljati novac za radove. U srpskom toku Save postoji nekoliko kritičnih deonica koje usporavaju plovidbu. To su sektor oko Šapca, dug pet kilometara, Kamičak, od 16 kilometara, i ušće Drine, od devet kilometara. Kad projekti budu završeni, videćemo kakvu tačno regulaciju plovnog puta je potrebno izvesti na tim mestima, da li ćemo ga morati proširiti ili produbiti ili nešto treće – objasnila je Žaneta Barjaktarević-Ostojić, direktorka Direkcija za plovne puteve.

Glavni problem plovnog puta Save su niski vodostaji. Na prilive iz pritoka se ne može osloniti jer su to bujične reke koje brzo nadođu ali se brzo i „istutnje”. Ali uređivanjem kritičnih deonica postigla bi se plovnost i tokom niskih vodostaja.

Najveća domaća flota, Jugoslovensko rečno brodarstvo, u poslednje vreme se gotovo potpuno prebacila na Dunav.

– Vrsta robe koja gravitira Savi nije takvog obima kao ona na Dunavu. Ali, voleli bismo da vidimo uređivanje tog plovnog puta. To bi značilo i našim lukama na Savi – Šapcu i Sremskoj Mitrovici – naveo je Mladen Grujić, iz JRB-a.

Da bi se uređivao plovni put Save, moramo se postarati i za mine kojih možda ima ne samo sa one nego i sa naše strane granice sa BiH. U Centru za razminiranje kažu da se sumnja da mina ima u koritu, blizu obale, na tri lokacije – oko Šapca, Obrenovca i Bariča.

– Izviđali smo ta mesta uz pomoć Evropske unije. Ako se pokaže da se tamo zaista nalaze mine, za uklanjanje će biti potrebna velika sredstva – upozorio je Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.

Ni hidrograđevinski radovi neće biti nimalo jeftini. Za uređenje plovnog puta našeg dela Save, kažu u Ministarstvu infrastrukture i energetike, verovatno ćemo iz evropskih fondova morati da zatražimo oko 20 miliona evra.

----------------------------------------------

Transport uglja, metala i veštačkih đubriva

Za razvitak plovne infrastrukture dosad nije bilo velikog interesovanja jer nema mnogo robe na tom putu. Ali potencijala ima. Da je reka uređenija, tovari bi mogli da idu u šabačku luku, a ovako se često izbacuju na obalu u Vukovaru, odakle putuju drumom. Veći deo robe koja se transportuje Savom su ugalj, metali, veštačka đubriva, kaže Zoran Netković, direktor firme „Agent plus”, koja zastupa domaće i strane brodare.