Izvoznički sektor jedini pokretač

Srbija se ni izbliza nije oporavila, nije završila tranziciju i daleko je od nivoa privrednog razvoja koji je imala 1989. godine. Činjenica je i da se u zemlji prekomerno troši, bar 25 odsto više nego što dopušta ostvareni BDP. Iako je u protekloj deceniji prosečna godišnja stopa privrednog rasta iznosila 4,8 odsto, privreda je u lošem stanju, a zemlja u teškoj ekonomskoj krizi.

Globalna svetska kriza samo je produbila teško stanje srpske ekonomije, a nije njen uzrok. Srbija nije izašla iz recesije, te bi se vidljiviji oporavak njene privrede i rast zaposlenosti mogao osetiti verovatno tek krajem 2013. Kriza duga u evrozoni i pad uvozne tražnje, uticaće na izvoz zemlje. Međunarodne finansijske organizacije, posebno MMF, ocenjuju da Srbija može da postane konkurentna i prosperitetna privreda samo ako ne postoji alternativa „politički bolnim strukturnim reformama”.

Porast životnog standarda stanovništva, zaustavljanje nezaposlenosti, stabilnost cena, dovođenje u red javnih finansija, privlačenje stranih investicija, razvoj poljoprivrede, povećanje proizvodnje i izvoza osnovni su ciljevi koji treba da budu prioriteti i nove vlade.

U narednih pet godina budžetski deficit trebalo bi smanjiti na oko jedan odsto BDP-a, što će biti veoma težak zadatak.

Racionalizacija javnog sektora i smanjenje nepotrebnih troškova državne administracije kompleksan je proces koji traži određeno vreme.

Napregnuta je finansijska pozicija čitave zemlje i sve će teže biti da se nađu kreditori koji će po sadašnjim uslovima odobravati kredite. Prema zakonu o budžetskom sistemu vlada je dužna da, ako javni dug pređe 45 odsto BDP-a, Narodnoj skupštini zajedno sa budžetom za narednu godinu dostavi i program za njegovo smanjenje. U kratkom roku treba doneti mere kojima će se znatno usporiti, a potom i zaustaviti rast javnog duga. Fiskalni savet je ocenio da je u narednih pet godina potrebno znatno smanjenje javnih rashoda i budžetskog deficita kako bi se izbegla dužnička kriza, zbog čega su neophodne strukturne reforme.

Ključni izazov su „strukturne reforme orijentisane na privredni rast”. One su naročito značajne u oblasti javnih preduzeća i u daljoj privatizaciji. MMF procenjuje da bi uz snažna fiskalna prilagođavanja i strukturne reforme Srbija mogla da održi model „rasta ekonomije” sa izvozničkim sektorom kao pokretačem. Privredni rast zavisi od investicija, a ove od kredita, tako da postoji direktna uslovljenost između rasta kredita i BDP-a.

Oko 80 odsto rasta domaće privrede poslednjih godina dolazilo je iz sektora „nerazmenjivih dobara” kao što su telekomunikacije (mobilna telefonija), finansijske usluge i trgovina nekretninama. Od ovoga ništa ne možemo da izvezemo, a došlo je do zanemarivanja industrijskog sektora. Zato se izvoz sveo, uglavnom, na hranu i osnovne metale. Takođe, oko 70 odsto stranih investicija uloženo je baš u ove sektore. Zbog toga je neophodno da vlada stimuliše investiranje u nove industrije i tehnologije, infrastrukturu i izvozno orijentisane sektore.

Ako se ne poveća dotok kapitala i priliv investicija i ne dođe do smanjenja tekućeg platnobilansnog deficita, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnom daljom depresijacijom dinara i inflacijom, posle čega bi usledila višegodišnja stagnacija i pad privredne aktivnosti. Novi vladin model razvoja zemlje u prvi plan treba da stavi proizvodnju razmenjivih dobara konkurentnih na stranim tržištima, smanjenje javne potrošnje i povećanje investicija, što će podstaći strana ulaganja i omogućiti domaćim investitorima lakše ulaženje u nove poslove.

Ekonomista – naučni savetnik