Извознички сектор једини покретач

Србија се ни изблиза није опоравила, није завршила транзицију и далеко је од нивоа привредног развоја који је имала 1989. године. Чињеница је и да се у земљи прекомерно троши, бар 25 одсто више него што допушта остварени БДП. Иако је у протеклој деценији просечна годишња стопа привредног раста износила 4,8 одсто, привреда је у лошем стању, а земља у тешкој економској кризи.

Глобална светска криза само је продубила тешко стање српске економије, а није њен узрок. Србија није изашла из рецесије, те би се видљивији опоравак њене привреде и раст запослености могао осетити вероватно тек крајем 2013. Криза дуга у еврозони и пад увозне тражње, утицаће на извоз земље. Међународне финансијске организације, посебно ММФ, оцењују да Србија може да постане конкурентна и просперитетна привреда само ако не постоји алтернатива „политички болним структурним реформама”.

Пораст животног стандарда становништва, заустављање незапослености, стабилност цена, довођење у ред јавних финансија, привлачење страних инвестиција, развој пољопривреде, повећање производње и извоза основни су циљеви који треба да буду приоритети и нове владе.

У наредних пет година буџетски дефицит требало би смањити на око један одсто БДП-а, што ће бити веома тежак задатак.

Рационализација јавног сектора и смањење непотребних трошкова државне администрације комплексан је процес који тражи одређено време.

Напрегнута је финансијска позиција читаве земље и све ће теже бити да се нађу кредитори који ће по садашњим условима одобравати кредите. Према закону о буџетском систему влада је дужна да, ако јавни дуг пређе 45 одсто БДП-а, Народној скупштини заједно са буџетом за наредну годину достави и програм за његово смањење. У кратком року треба донети мере којима ће се знатно успорити, а потом и зауставити раст јавног дуга. Фискални савет је оценио да је у наредних пет година потребно знатно смањење јавних расхода и буџетског дефицита како би се избегла дужничка криза, због чега су неопходне структурне реформе.

Кључни изазов су „структурне реформе оријентисане на привредни раст”. Оне су нарочито значајне у области јавних предузећа и у даљој приватизацији. ММФ процењује да би уз снажна фискална прилагођавања и структурне реформе Србија могла да одржи модел „раста економије” са извозничким сектором као покретачем. Привредни раст зависи од инвестиција, а ове од кредита, тако да постоји директна условљеност између раста кредита и БДП-а.

Око 80 одсто раста домаће привреде последњих година долазило је из сектора „неразмењивих добара” као што су телекомуникације (мобилна телефонија), финансијске услуге и трговина некретнинама. Од овога ништа не можемо да извеземо, а дошло је до занемаривања индустријског сектора. Зато се извоз свео, углавном, на храну и основне метале. Такође, око 70 одсто страних инвестиција уложено је баш у ове секторе. Због тога је неопходно да влада стимулише инвестирање у нове индустрије и технологије, инфраструктуру и извозно оријентисане секторе.

Ако се не повећа доток капитала и прилив инвестиција и не дође до смањења текућег платнобилансног дефицита, Србија би могла да се суочи са озбиљном даљом депресијацијом динара и инфлацијом, после чега би уследила вишегодишња стагнација и пад привредне активности. Нови владин модел развоја земље у први план треба да стави производњу размењивих добара конкурентних на страним тржиштима, смањење јавне потрошње и повећање инвестиција, што ће подстаћи страна улагања и омогућити домаћим инвеститорима лакше улажење у нове послове.

Економиста – научни саветник