Pozorište ne čine glumci i zgrada

„Bez namere i ambicije da svoj stav opredeljujemo za ili protiv Kokana Mladenovića, smatramo da je prioritetno pitanje u nastaloj situaciji da se napravi jasno razgraničenje između, s jedne strane, mišljenja dela ansambla i, s druge strane, argumentovanog ukazivanja na rezultate rada i poslovanja kuće. Smatramo da bismo ćutanjem samo prihvatili i potvrdili regularnost i preovladavanje principa ličnog u proceni nečijeg rada, danas rada Kokana Mladenovića, sutra nekog drugog...”

Ovo se, pored ostalog, navodi u pismu koje je potpisalo 48 stalno zaposlenih u Ateljeu 212, mahom iz tehničkog sektora, povodom peticije dela glumačkog ansambla kojim je zatraženasmenadirektora Kokana Mladenovića. Pismo je juče poslato Draganu Đilasu, gradonačelniku Beograda, Vesni Marjanović, članu Gradskog veća, Ivani Avžner,sekretaru Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Upravnom odboru pozorišta Atelje 212, direktoru pozorišta Atelje 212 i beogradskim medijima.  

„Kao i u svakom pozorištu,u Ateljeu 212 postoje zaposleni, i to u većinskom broju, koji nisu glumci. Nikada nikome ne pada na pamet ni da pomisli da glumački ansambl nije jezgro, najvažniji deo posla kojim se bavimo. Pozorište ne čine glumci i zgrada, kako se sugeriše u pismu dela glumačkog ansambla, pozorište čine i svi drugi zaposleni sa ciljem da zajednički obavljaju, razvijaju i promovišu svoju osnovnu delatnost”,navodi se u tekstu.

„Uostalom, svi potpisnici zahteva za smenu direktora su u protekle tri godine itekako, hteli to danas da priznaju ili ne, zajednički sa svima nama, učestvovali i velikim delom doprineli ostvarivanju rezultata rada. Da li je moguće da smo prezirom napravili i izazvali ovakve rezultate”, pita 48 zaposlenih Ateljea 212, navodeći dugačak spisak argumenata koji govore o uspesima ovog ansambla koji su ostvareni u vreme od kada je Kokan Mladenović na njegovom čelu. „Za tri godine izvedeno je1.590 predstava,od toga na festivalima i gostovanjima u zemlji i inostranstvu čak 185, autori i glumci iz naših predstava dobili su čak 77 nagrada, broj gledalacarapidno se povećaou vreme kada se sve manje kućnog budžeta odvaja za kulturne potrebe 94.751 – 103.667 – 104.805 (do 31. maja 2012!), postotak popunjenosti kapaciteta sale konstantno se povećava (74,19 odsto – 83,33 odsto– 94,99 odsto), znatnorastu prihodi sa blagajne, što je gotovo nemoguće u današnje vreme 32.378.995,00 – 39.338.138,00 – 36.864.214,00 (do 31. maja 2012!), u vreme velike ekonomske krize dostignuta jemagičnacifraod čak 40 odstosopstvenog prihoda u ukupnom godišnjem prihodu pozorišta, producirane supremijere sopstvenim sredstvima...”

„Ne želimo da ulazimo”, poručuje deo zaposlenih u Ateljeu 212, „u procenu umetničko-estetskih vrednosti predstava. Najbolje neka govore same o sebi svojim scenskim životom, lako dokazivim brojem izvođenja, brojem publike, festivalskim nagradama... Ovim pismom otvaraju se mnoga sistemska pitanja koja se tiču funkcionisanja i organizacije pozorišta u budućnosti. Deo glumačkog ansambla potvrđuje svoj status koristeći metode i mehanizme sistema koji je otišao u prošlost. Zato je i neobično da Upravni odbor, u kome neki od članova već tri godine podržavaju ovakvu poslovnu politiku, sada potpuno neprincipijelno i neargumentovano traži promenu i smenu postojećeg direktora.

Nije nam namera da ovim pismom stvaramo još dublji razdor u pozorištu, ali nam je cilj da se ubuduće poštuju rad i rezultati rada, a da se više nikada lični razlozi ne uključuju u rešavanje konflikata koji će za posledicu imati potrebu da se bilo ko izjašnjava zaili protiv”, navodi se u pismu.

B. G. T.