Sunovrat novosadskog „Neobusa”

Novi Sad – Na zaključanoj kapiji tabla sa natpisom „štrajk“, a pred portirnicom mađarski „pulin“ i dva avlijanera. U zakorovljenom krugu žena u plavom mantilu secka hajdučku travu, da bar ima neke koristi od jučerašnjeg dolaska na posao. U praznoj kancelariji sekretarice predsednika upravnog odbora otvoreni su luftaši, na ugrađenom časovniku nedostaju kazaljke.

To je slika novosadske fabrike autobusa „Neobus“, čija je privatizacija proglašena jednom od najuspešnijih, a aranžman sa holandskom kompanijom VDL – poslom stoleća. Nažalost, sat je ovde počeo da zaostaje pre osam meseci, kada su zaposleni dobili poslednju platu, da bi se potpuno zaustavio 25. aprila, pošto je ogromna većina od ukupno 217 radnika stupila u generalni štrajk.

Novosadsku fabriku, sa tradicijom dugom preko šest decenija, kupio je na aukciji 2004. godine biznismen iz Saudijske Arabije Ali Magrabi Mohamedali, koji se u svojoj domovini bavi hadži-prevozom, i kako se tvrdilo u voznom parku ima oko 2.000 autobusa. Za hale, opremu i krug od 12,5 hektara u industrijskoj zoni grada Mohamedali je izbrojao svega 700.000 evra, ali je zauzvrat morao da preuzme dug od 2,6 miliona evra i obaveže se na investicioni program od 1,5 miliona.

– „Neobus“ je u minusu za oko 4,5 miliona evra, računajući stari dug i blokadu Razvojne banke Vojvodine od 228 miliona dinara. Zašto je to tako i da li smo uopšte mogli drugačije, prosudite sami – kaže nam manjinski vlasnik i predsednik upravnog odbora Zoran Kijac.

Prema njegovim rečima, stvari su pošle nizbrdo posle ugovora sa kompanijom VDL, koji je pre tri godine podržao kompletan državni vrh Srbije. Umesto proizvodnje od 150 autobusa godišnje za evropsko tržište, usledio je spor o naplati dvanaest vozila. Na osnovu tog ugovora, „Neobusu“ je iz Fonda za razvoj Srbije odobreno 1,4 miliona evra za obrtna sredstva i 1,2 miliona za investicije, uložio u linije i opremu i – ostao bez posla.

– U međuvremenu uradili smo 25 autobusa za francusku „Veoliju“ i 20 za beogradsku „Lastu“, ali nismo prošli na tenderima u Pančevu i Novom Sadu. Tender u Pančevu od 1,2 miliona evra za 12 minibuseva smo prepustili drugoplasiranom, jer nismo dobili bankarsku garanciju, a novosadski JGSP je preko tašna-mašna firme iz Zagreba kupio za tri miliona evra 16 autobusa češkog „Iris busa“. Ovaj tender smo izgubili za 0,45 poena – ističe Kijac.

On kaže da je konkurencija ponudila za nove autobuse rok isporuke od samo mesec dana, i da su Novosađani dobili dve godine stara vozila, koja su prethodno bila namenjena kupcu u Tirani (koji ih nije platio), pri čemu su im samo otvorena treća vrata. Ovo su, tvrdi, proverili „Neobusovi“ partneri iz švedskog „Volva“, zvaničnog karoseriste za jugoistočnu Evropu od 2006. godine.

– Vidite li izlaz iz tunela, upitao me je većinski vlasnik, koji je u „Neobus“ uložio oko 5,2 miliona evra, kada ni u Novom Sadu nismo uspeli da dobijemo posao. Kakav odgovor da mu dam, ako je naš godišnji platni fond 800.000 evra, a mi samo za kamate Razvojnoj banci Vojvodine moramo da izdvojimo 1,1 milion. Pošto mu je postalo jasno da svetla nema, Mohamedali mi je naložio da počnem pregovore o prodaji njegovih 86 odsto akcija – objašnjava Kijac.

Poslovodstvo fabrike i sindikati su se juče dogovorili da se od sredstava za četiri završena a neisporučena autobusa Holanđanima radnicima isplate dve od osam zarada i izmire doprinosi, kako bi mogli da overe knjižice. Pregovorima su prisustvovali pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i predsednik sindikata metalskih radnika u Novom Sadu Novak Vasić, ali je potrebno pronaći i rešenje sa Razvojnom bankom da se blokada „zaobiđe“.

– U suprotnom, nećemo dozvoliti da ovi autobusi napuste krug. Nismo mi krivi za propale tendere. Pošteno smo radili svoj posao, a na poslovodstvu je bilo da ga obezbedi. I nije sve kao što se priča: Gde su novci od prodatih 55 autobusa prošle godine? Ovako, sigurno, dalje ne može. Ako je rešenje stečaj, neka ga proglase, verujem da smo kadri da se oporavimo, samo red konačno mora da se uvede – naglašava predsednik sindikata u „Neobusu“ Milan Šuštum.

Radnici kažu da će pokrajinskoj i gradskoj vlasti i bankarima predložiti da se „Neobus” pripoji JGSP-u i da za njih pravi autobuse. Takav primer već postoji u Beogradu, gde tamošnje preduzeće „Ikarbus” radi za beogradskog gradskog prevoznika, kao i u Nišu. Ovakva ideja postojala je i pre privatizacije, pogotovo što je krug „Neobusa“ u industrijskoj zoni pogodan da se depo javnog prevoznika izmesti iz grada, čime bi se otvorio veliki prostor za izgradnju stanova na atraktivnoj lokaciji.