Španska finansijska drama na vrhuncu

Svetske berze imaju sve manje strpljenja sa evropskom dužničkom krizom, koja je po oceni Ujedinjenih nacija, „najrizičniji faktor globalnog privrednog oporavka”. Dan nakon što je snizila kreditni rejting Španije na dva koraka od „investicionog smeća”, američka agencija za kreditni rejting „Fič” oborila je juče kreditni status Madrida, Barselone i regija Asturije, Baskije i Kantabrije, uz napomenu da će budno motriti finansijske nedaće države čijim bankama za pozitivno poslovanje nedostaje „između 60 i 100 milijardi evra”.

Dramatično obaranje kreditnog rejtinga Španije u četvrtak veče, podstaklo je juče Madrid i Brisel da nakon višemesečnog natezanja, povuku nove poteze. Španski premijer Marijano Rahoj prvi put je priznao da je sa Evropom poveo razgovore o stranoj finansijskoj pomoći bankama, prenosi agencija Blumberg.

Brisel je otkrio da „ima spremne mehanizme za kanalisanje finansijske pomoći Španiji”, bez preciziranja da li će (i pod kojim uslovima) Madridu otvoriti kasu Evropskog fonda za finansijsku stabilnost ili budućeg Evropskog stabilizacionog mehanizma, koji će proraditi sledećeg meseca.

Berze juče nisu imale mnogo razumevanja za ove maglovite najave, pa su oborile vrednost evra (ispod 1,25 američkih dolara) na najniži kurs u poslednje dve sedmice.

U trenutku kada Evropa ne zna ishod grčkih izbora 17. juna, ni koliko tačno milijardi evra nenaplativih kredita vuku španske banke, jasno je da Madrid i Brisel i dalje razgovaraju „gluvim telefonima”.

„Očekuje se da Španija u subotu i formalno zatraži `laki program strane finansijske pomoći za načeti bankarski sektor`”, juče su svetskim agencijama najavljivali neimenovani zvaničnici EU. Odluka o uslovima buduće pomoći dvanaestoj ekonomiji na svetu, datumu početka uplate i visini doturene sume trebalo bi navodno, da budu poznatiji danas posle podne, pošto Madrid zvanično podnese molbu za stranu finansijsku pomoć, javljaju agencije, pozivajući se na izvore u Briselu i Berlinu.

Madrid, međutim, tvrdi da „ne zna ništa” o toj najavljenoj telefonskoj konferenciji ministara evrozone.

„Španski kabinet drži redovnu sednicu, i nema nikakvih podataka o zahtevu za stranu finansijsku pomoć”, izjavila je portparol ministarstva ekonomije u Madridu.

Na osnovu čega neimenovani zvaničnici EU novinskim agencijama najavljuju da će danas posle podne izdati saopštenje o pomoći španskim bankama? Da li će se španski premijer držati ranije najave da će odluku o eventualnom zahtevu za pomoć (isključivo bankarskom sektoru) doneti nakon procene inspektora MMF-a i revizije poslovanja španskih banaka?

Izveštaj MMF-a o stanju španske privrede i finansija najavljen je za ponedeljak. Dve američke revizorske kuće obećale su da će svoj izveštaj o poslovanju španskih banaka završiti „u drugoj polovini juna”. Američki „Goldman Saks” ovih dana oblikuje svoj izveštaj o finansijskoj rupi vodeće španske banke „Bankije” za koju se sumnja da je u minusu oko 23 milijarde evra.

Premijer Rahoj grčevito nastoji da od evropskih spasilačkih fondova izdejstvuje direktnu pomoć španskim bankama, da bi izbegao paket pomoći državi, koja podrazumeva i strogi strani nadzor svekolikog poslovanja, čemu su već izložene Grčka, Portugalija i Irska.

Šanse za taj „nežni paket” za sada nisu velike. Ako Španija podnese zahtev, on će proći uobičajenu proceduru. „Iza molbe, država preuzima obaveze i prihvata postavljene uslove”, opisao je juče portparol nemačke vlade Štefen Sajbert.

Tanja Vujić