Ekološka drumarina

Mokra Gora – Kraj graničnog prelaza Kotroman, na granici prema BiH, mladi ljudi u uniformama na kojima piše "Park prirode Mokra Gora" od prekjuče počeli su da naplaćuju naknadu za prolazak vozila kroz nacionalni park. Ekološku taksu, prvu takve vrste u Srbiji, uredno naplaćuju od vozača svih vozila koja ovim magistralnim pravcem prolaze (izuzeto je jedino lokalno stanovništvo). Naknada za automobile je 50 dinara, za autobuse 150, za kamione sa prikolicom 200, a za šlepere 350 dinara. I sve uz osmeh, lepu reč i katalog o mokrogorskom "Parku prirode", pa i objašnjenje ako zatreba.

Vozači plaćaju, uglavnom s razumevanjem i civilizovano. Prihvataju obrazloženje da se to radi zbog zaštite životne sredine i ulaganja tako prikupljenog novca u razvoj mokrogorskog kraja, te da je sličan izdatak u nacionalnim parkovima Evrope uobičajen. Ponekom taj novi, neplanirani trošak nije po volji, ali ovu naknadu, šta će, i takvi ipak plate.

– Počelo je, evo, i gotovo svi koji su prošli ovuda plaćanje naknade prihvataju, tek poneko ima zamerku – objašnjava nadzornik "Parka prirode" Nenad Srdanović.

– Ne buni se narod, neki se i raduju što će se ovim novcem Mokra Gora uređivati. Stranci su već naviknuti. Jedan Austrijanac je objasnio da on u Austriji za prolaz putem pored jednog vodopada plaća naknadu od 25 evra, a ovde je, evo, dao 50 dinara.

Mladu Aleksandru Lazović, nadzornicu u mokrogorskom parku, zatekli smo na poslu naplate naknade. Kaže, sve se odvija u potpunom redu, a mišljenja o opravdanosti uvođenja ove mere su podeljena. Jedni, koji su u većini, plaćanje prihvataju, drugi se bune i protive.

Račun važi 24 sata

Račun za vozilo koje prođe važi 24 sata. Plaćaju ovde naknadu i oni što ulaze u Srbiju i oni koji iz nje izlaze. Namera je i da se s druge strane parka, u Šargan Vitasima, uskoro postavi slična kućica, no dok to ne bude, sve se ovde obavlja. Od plaćanja su izuzeti samo oni koji su svoja vozila registrovali u užičkoj opštini (kojoj pripada Mokra Gora) i u Višegradu.

Beograđanin Miroje Vidaković sa porodicom se uputio u svoj zavičaj, Višegrad, pa je, kako kaže, bio malo zatečen ne znajući da ovu naknadu već naplaćuju.

– Nije, ipak, skupo. Pa dobro, prihvatljivi su razlozi. Valjda ćemo jednom postati normalna država, a ako je ovo početak toga onda neka se naknada plaća – kaže Vidaković.

Iz suprotnog pravca, iz BiH, Enisa Pulić je dolazila u automobilu koji pripada međunarodnoj organizaciji za regionalnu saradnju u zaštiti životne sredine. Platila je naknadu, bez primedbi.

– Podržavam ovu naplatu ako će to zaista doprineti zdravijoj životnoj sredini – kaže Enisa.

Direktor državnog preduzeća "Park prirode" u mokrogorskom kraju, nadležnog da brine o 3.600 hektara ovog predela izuzetne lepote, proslavljeni je reditelj Emir Kusturica, stanovnik Drvengrada Mećavnika u Mokroj Gori. Kusturica objašnjava da je i ovde, evo, upravo zaživelo ono što je praksa u zemljama Evrope: da se zagađivanje životne sredine u predelima posebnih odlika, nacionalnim parkovima, prostorima od višeg značaja, nadoknađuje na licu mesta. Taksa, kao što se zna, postoji u okviru države za vozila koja zagađuju ugljen-dioksidom, ali ovde je reč o nečemu drugom, takođe na zakonu zasnovanom.

Primena evropskih standarda

– Postoje pravila igre koja do sada u Srbiji nisu bila moguća. Uz želju za ulazak u Evropu tu su i obaveze koje treba ispuniti da bismo postali Evropljani. One podrazumevaju određeni sistem vrednosti koji treba da se poštuje. Deo tog sistema je ova naša ideja koja postoji u zakonu i ona je osmišljena da se pomogne lokalnom stanovništvu u oblasti infrastrukture, a da se državni budžeti ne opterećuju. Primena evropskih standarda da se nebo čuva od zagađivača zapravo je jedna u svakom pogledu dobrodošla priča, objašnjava razloge uvođenja naknade Emir Kusturica.

Po njegovim rečima, sredstva od naknade iskoristiće se za razvoj i unapređenje Mokre Gore. Ovim novcem izgradiće se moderna pijaca, za lokalnu ambulantu nabavlja se ultrazvučni aparat, defibrilator i druge korisne stvari, navodi naš sagovornik.

Povodom optužbi koje su se čule da je naknada neka vrsta "harača", i sličnih zamerki, Kusturica kaže da su besmislene.

– To je izraz naše ćudi, i neke male zavisti. Te špekulacije kod nas su više jauk bofl robe samoupravnog socijalizma, a glasni u tome su tipovi koji, bilo gde da su, brbljaju i sole, te primaju neke političke signale koji nisu protiv "Parka prirode", već protiv mene, i onda ih razrađuju, prenose. A kad se ja tu pojavim, onda umuknu. Ali, konkretno, iza svih priča, iza svega, ostaju samo evidentne stvari koja narodu pomažu ili ne. A mislim da ovaj projekat u svakom pogledu ima vrednost, evropski je, njegova zabrinutost za zaštitu životne sredine je velika – ističe naš poznati reditelj.