Antić ponovo predsednik Skupštine grada Beograda

BEOGRAD – Odbornici Skupštine grada Beograda danas su za novog predsednika gradskog parlamenta izabrali Aleksandra Antića iz SPS, koji je i do sada obavljao tu funkciju.

Antić je tajnim glasanjem dobio podršku 67 odbornika Skupštine grada Beograda, što predstavlja većinu od ukupnog broja odbornika.

Novi saziv gradskog parlamenta čini 50 odbornika liste „Izbor za bolji Beograd”, 37 „Pokrenimo Srbiju”, 13 odbornika koalicije SPS-PUPS-JS i 10 odbornika DS S.

Antić se zahvalio odbornicima na izboru i poverenju, zahvalio se Beograđanima zbog podrške koaliciji SPS-PUPS-JS i naveo da će ta koalicija i DS i dalje voditi Beograd u interesu građana.

„Pred nama je puno važnog posla, vremena su teška i verujem da ćemo zajedno, i većina i opozicija, pronalaziti odgovore na te probleme. Beograd mora da pomogne Beograđanima, pogotovo onima koji žive najteže”, rekao je Antić, dodajući da prioritet treba da budu nastavak infrastrukturnih projekata, poput obilaznice oko Beograda i mosta Zemun-Borča.

On je dodao da gradski parlament ne treba da se bavi visokom politikom, već životom Beograđana i da predlaže rešenja koja će im olakšati svakodnevnicu.

U nastavku konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda odbornici treba da izaberu zamenika predsednika gradskog parlamenta, kao i sekretara, čime će se parlament smatrati konstituisanim.

Kandidati za te funkcije su Zoran Alimpić i Irena Ljubomirović, iz DS, koji su i do sada obavljali te funkicije.

Prethodno su, na početku konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda, verifikovani mandati novim odbornicima, čime su prestali mandati starim.

Antić je rođen 1969. godine u Beogradu, a po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Tri puta je biran za odbornika SPS u Skupštini grada Beograda, a za predsednika Skupštine grada prvi put je izabran decembra 2008. godine.

------------------------------------------

Đilas: U Beogradu urađeno mnogo - Vučić: loša politika

BEOGRAD – U Beogradu je u prethodne četiri godine urađeno mnogo toga, a tome su najbolju potvrdu dali građani na izborima 6. maja, izjavio je danas odbornik liste „Izbor za bolji Beograd” Dragan Đilas, pošto je Aleksandar Vučić iz SNS rekao da je u gradu vođena loša politika, koja je rezultirala nezaposlenošću i dugovima.

Đilas, kome je konstituisanjem novog saziva gradskog parlamenta prestao mandat gradonačelnika Beograda, rekao je na konstitutivnoj sednici Skupštine grada da je dug Beograda nešto preko 500 miliona evra, da se on redovno izmiruje i da je on, po glavi stanovnika, u Beogradu mnogo manji nego u drugim gradovima, a u odnosu na Njujork i nekoliko desetina puta manji.

Vučić je, čestitajući DS na „izvanrednom izbornom rezultatu”, upitao koji su to rezultati koji su postignuti u prethodne četiri godine i da li je uspeh to što je, kako tvrdi, dug porastao na 802 miliona evra.

Đilas je istakao da je Skupština grada u prethodne četiri godine donela niz odluka koje su omogućile razvoj grada i infrastrukture, uređenje grada, pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva.

„U Beogradu je jako puno urađeno u prethodne četiri godine i o tome su građani dali svoj sud 6. maja. Svi koji misle drugačije imaće priliku ponovo za četiri godine da prođu sud građana”, rekao je Đilas.

Pošto je Vučić pokrenuo pitanje imovine Đilasa i rekao da se ne zna kako je, koliko i šta zaradio, Đilas je rekao da se vrlo jednostavno može videti sa čim je ušao u politiku, šta ima danas i kako je to stekao i da, za razliku od drugih, o svojim humanitarnim aktivnostima nikada nije javno govorio, niti tražio da se o tome piše u medijima.

Vučić, koji je nedugo pošto mu je verifikovan mandat, podneo ostavku na mesto odbornika, osvrnuo se i na situaciju formiranja lokalne vlasti u beogradskoj opštini Surčin, optužujući DS za kidnapovanje odbornika SNS i ukazujući da slična situacija može da se desi i u drugim opštinama, kao što je Barajevo.

Đilas je odgovorio da će o Surčinu i svim dešavanjima u toj opštini, pa i o privođenju odbornika u objekte u kojima žive oni koji su poznati kriminalci, a sada imaju status zaštićenih svedoka, sud dati nadležni organi.

Đilas je kazao da su odbornici vlasnici mandata i da imaju pravo da glasaju u skladu sa svojom voljom, dodajući da je njegovo mišljenje da je logičnije da u postojećem izbornom sistemu mandati pripadaju strankama.