Čarolije "Emirats palasa"

Od našeg specijalnog izveštača
Abu Dabi, januara – Posetilac Ujedinjenih Arapskih Emirata, te nevelike, naftom izdašno darivane zalivske države, i pored svih priprema, ostaje potpuno zatečen. Siluete Abu Dabija i Dubaija, dva najpoznatija – od ukupno sedam – emirata, na trenutak zbunjuju. Jer sve što se tamo ukazuje podseća na Njujork ili neke druge, najmodernije, gradove 21. veka.

Administrativni centar UAE je Abu Dabi. Ima oko milion stanovnika i nalazi se na trouglastom ostrvu u Persijskom zalivu. Prihodi od prodaje nafte donose raskoš na svakom koraku. Napredak postignut za 35 godina postojanja te mlade zemlje je, blago rečeno, impresivan. U Fondaciji za kulturno nasleđe Abu Dabija stoji maketa malog beduinskog mesta, iz kasnih pedesetih godina prošlog veka, u kome tada nije bilo više od 800 duša.

Danas je to grad sa savremenom fascinantnom infrastrukturom, neboderima neverovatne arhitektonske raznolikosti, elegancije i lepote, sa mnogo stakla i aluminijuma. Široke avenije, palme i brižljivo negovani travnjaci ulepšavaju ovaj urbani ambijent. "Tamo gde su drugi stali, mi smo nastavili", kaže za "Politiku" Mohamed al Sueidi, ljubazni činovnik iz državne administracije.

Jedna pojava odmah pada u oči: svuda caruje red. Za razliku od nekih drugih arapskih zemalja, strogo se, na primer, poštuju pravila u saobraćaju. Za prolazak kroz crveno svetlo, kažu, prvi put sleduje velika novčana kazna. Ko isti prekršaj ponovi – ide u zatvor. Sve saobraćajnice su pokrivene kamerama, svi autoputevi noću, celom svojom dužinom, blešte pod snažnim snopovima reflektora. Zvanična statistika sugeriše da je ovo jedna od najbezbednijih zemalja. Kriminala praktično nema.

Dva najbogatija emirata, Dubai, kao komercijalno središte, i Abu Dabi, koji proizvodi 96 odsto nafte u UAE, orijentisani su, između ostalog, na privlačenje razmaženih i bogatih turista. Neka vrsta rivaliteta između ova dva grada izrodila je, tako, na desetine luksuznih hotela od kojih su dva, ipak, najekskluzivnija. Reč je o "Burdž el Arabu" u Dubaiju i "Emirats palasu" u Abu Dabiju.

"Burdž el Arab" čiji je projekat još u izgradnji procenjen na više od milijardu dolara, ispisano je više nadahnutih novinskih članaka. Zato se vraćamo u Abu Dabi, ulazimo u hotel-palatu – "Emirats palas".

Impozantno zdanje je arhitektonsko čudo sa 114 kupola pokrivenih mozaikom od staklenih pločica. Sagrađeno je u stilu veličanstvene palate koja se izdiže iz peska na plaži dugačkoj 1,3 kilometra, a boja fasade označava različite nijanse arapske pustinje. Kada se zakorači pod najveću kupolu, takozvani veliki atrijum, širine 42 metra, čovek se pita da li sanja. Pastelne boje zidova, raskošni mozaik kupole, kolonade prekrivene pločicama od  čistog zlata. Pod je pokriven roze, bež i crnim mermerom dopremljenim iz Italije, Španije, Kine i Indije.

Sedimo u foajeu sa Nadijom Nasri, menadžerom za prodaju hotelskih sadržaja. Dok pijemo kafu iz najluksuznijeg porcelana dizajniranog specijalno za "Emirats palas", u pozadini na klaviru odzvanjaju tonovi evergrin muzike. "Pijanisti i harfisti u hotelu su uglavnom iz Rusije. Oni su odlični, a njihovo angažovanje nije skupo", kaže Nadija.

Iako se o hotelu priča da ima čak sedam zvezdica, takva kategorizacija zvanično ne postoji. "Ovo je zdanje sa pet zvezdica, de luks, ali pošto nije u pitanju klasična hotelska zgrada, nego palata, hotel je neslužbeno poneo još dve zvezdice. Detalji su ono što ga čini posebnim. Na primer, ove čokoladice posute su pravim zlatnim listićima, a ako poručite rojal kapučino, on je posut zlatnim prahom",  smeškajući se kaže Nadija, poreklom Libanka.

Vlasnik hotela je vlada Abu Dabija, a menadžment je poveren nemačkoj hotelskoj grupi "Kempinski". U hotelu su zaposleni najbolji ljudi iz branše, posebno odabrani iz čitavog sveta. Osoblje i menadžment čine ljudi četrdesetak nacija i njihov broj prelazi 1.000. Na pitanje da li ima i Srba, Nadija odgovara: "Ima zaposlenih iz istočne i zapadne Evrope, Bliskog istoka, Afrike, a ima i Srba."

Palata ima 302 de luks sobe i 92 raskošna apartmana sa TV ekranima od plazme i bežičnim pristupom Internetu. U nekoliko desetina kraljevskih apartmana, od kojih svaki ima po 620 kvm, fotelje i sofe presvučene su svilom u decentnim pastelnim bojama. U dva krila hotela nalaze se 1.002 lustera od  kristala "svarovski" i "premijer štraus".

Hotel ima i vozni park sa livrejisanim šoferima, kao i specijalni servis za dočeke i ispraćaje na aerodromu. Gosti mogu od 60 limuzina da odaberu najnovije modele "rols-rojsa", "bentlija" i "majbaha".

Sve usluge su "a la kart", a na jelovniku možete naći šta god poželite, od beluga kavijara i jastoga, do najskupljeg šampanjca. Tako kontinentalni doručak košta oko 65 dolara, soba oko 650 dolara, a kraljevski apartman oko 10.000 dolara za noć.

Dok je ovaj razgovor vođen, u januaru, u hotelu je popunjenost iznosila 93 procenta. Ko voli (i može) – nek’ izvoli.