I siromašni plivaju

Čim školsko zvono zazvoni i označi letnji raspust, ono ne zvoni za dečicu. Ono zvoni za njega. Tada mu se upali letnji alarm i on startuje u omiljenoj nacionalnoj disciplini – letovanje po svaku cenu!

Ni digitron ne emituje signale za opasnost prosečnom Srbinu sa prosečnom platom, koji veruje u isceliteljsku moć slane vode, eliksirsku delotvornost sunčevog UV zračenja, neuništivost dušeka na naduvavanje i podmorničarsku moć maske s cevčicom. Brojke bi trebalo da utiču na rasuđivanje, računica bi trebalo da bude jasna, kao tirkizno more. Sa prosečnom platom u kešu, ženom i dvoje dece na zadnjem sedištu svog polovnjaka, on može eventualno da se doveze do prve slane vode Grčke ili Montenegra, potom prenoći, ujutru doručkuje, brčka se do večeri, a onda se vrati kući, kako ne bi gladovao do petnaestog u mesecu. Tako kaže matematika.

Ali srpska letnja računica nije nauka, već čista ezoterija, osunčana strana onostranog.

Uzalud nobelovci zavijaju, kao da nam čitaju kalendar Maja i propovedaju o skorom smaku sveta, ali ekonomskom, pa opominju ljude da se uzmu u pamet i prištede za crne dane. Može i naša domaća ekonomska pamet da apeluje na radnike, seljake i siromašnu inteligenciju koliko god hoće da troši samo koliko ima, jer po svim naznakama, uskoro „ima da nema”, što je samo prva faza u dijalektičkom i neumitnom procesu pod nazivom „ima da nas nema”.

Džaba priča. Na osnovu više od 11.000 anketiranih potencijalnih putnika, ovog leta će na more otići oko šest odsto više građana nego lane, pokazuje istraživanje Nacionalne organizacije turističkih agencija (JUTA).

Ni vatreni predizborni obračuni u Grčkoj i mogući bankrot koji preti da Sirtaki pretvori u Posmrtni marš, ni pustoš koju je arapsko proleće ostavilo po Egiptu i Tunisu, gde se s vremena na vreme odvijaju mali, krvavi građanski ratovi, koji ponekad dopru do ekskluzivnih hotela podignutih na peskovitim obalama toplih mora, ne odvraćaju naše turiste da s popustima odu u pohode tim egzotičnim destinacijama, menjajući peškire za pancire ili kreme za sunčanje za ratničke boje. Samo nek je popust.

Egipat, Tunis, pa donekle i Turska, sa svojim čuvenim porodičnim hotelima, ipak gube trku, jer su crne ptice zloslutnice, mahom iz agencija koje preferiraju Grčku i Montenegro, prorekle kako bi, eventualnim eskaliranjem sukoba u Siriji, koja se graniči sa Turskom, avionski letovi ka Antaliji i Alanji postali nemogući, pa bi avioni navodno menjali kurs i skretali ka Libiji. S presedanjem u Tripoliju.

Pravoslavna i bratska Grčka je zato ovogodišnji turistički hit, mada bi geopolitički potresi tamošnjih evrofanatika i efroskeptika mogli da blokiraju granične prelaze, zaustave javne službe i zarobe ovdašnje karavane hodočasnika. A nije da ih nema.

Čak 64 odsto građana koji putuju preko turističkih agencija, ili čak 70 odsto onih koji letuju u sopstvenom aranžmanu, kaže pomenuto istraživanje, krenuće ka jugu. To što će Pefkohori izgledati kao Kaluđerica preseljena na Adu, biće samo logična posledica ovogodišnje letnje seobe Srba, koje će, umesto Arsenija Čarnojevića, predvoditi turistički vodiči. 

Šta onda preostaje onima koji otplaćuju leto još od prošle godine, onima koji nemaju posao, onima za kojima je kreditni biro raspisao poternicu ili onima koji čak i spuštanje niz kanjon Morače, smatraju vrhuncem rasipništva? Naravno, neka uživaju u lepotama svoje domovine. Od seoskog turizma, do praćenja tragova vinskih tura prema rutama rimskih legija, do posete Viminacijumu, gde je, izgleda, u nekom drugom životu, bio vrtić za mamute…

Svet je turističke lepote Srbije otkrio, izgleda, pre nas samih, pa je čak i teza da Srbija nema more, krajnje sumnjiva. Akvaparkovi, komada pet, pravilno su raspoređeni po  Srbiji, postavši prave turističke oaze, prema ideji velikosrpskog pomorskog geostratega Jagodinca Dragana Markovića Palme.

Ako već nije uspeo da Moravu ulije u Jadran, uspeo je nešto drugo: da tobogane, talase, ležaljke i suncobrane, potpunu „ol inkluziv” morsku iluziju, stvori u Jagodini. Za Palmom su krenuli ostali, pa je u Bačkom Petrovcu, tvrde ravničari, pred izbore nikao najveći akvapark u Evropi, čuveni „Petrolend”, sa megatoboganom zvanim „Crna rupa”. Krenuše nešto ranije i Šumadinci u Aranđelovcu, pa ujedinjeni Srbi i Vlasi u Petrovcu na Mlavi. I Jošanička banja dobi morska čudesa.

Ali digitron, najvažniji turistički rekvizit, ne laže. Odabrati opasni Egipat ili Tunis, sve skuplju Tursku ili sve dramatičniju Grčku, ili se odlučili za paradajz-ekskurziju u Crnu Goru, morate da znate da bez 1.500 evra porodičnih deviznih rezervi, sreće i sunčanja za 10 dana nema.

Razlike su beznačajne, u rasponu su od 200 do 300 evra, zavisno od toga hoćete li biti u hotelu sa tri zvezdice, ili u pansionu sa šporetom, zbog čega će vas žena na plus 40 gledati bez one vrste emocija koju bi trebalo da rasplamsaju prizori zalaska sunca na peskovitoj obali.

Ako dokažete da su disanje, hleb i voda dovoljni za život, vratićete kući još 100 ili 200 evra. Ako odaberete manastirsku turu po Srbiji, možda vam svevišnji odgovori kada ćete ponovo na more.

Da li je onda jeftinije ako letujete u Srbiji? Jeste, samo jedan produženi vikend, a onda pobegnete kući.

Da li je onda jeftinije da odlazite na bazene ili na Adu? Jeste, ako ponesete sendviče od kuće, a detetu zabranite da gleda u frižider, plašeći ga da ne uzima sladoled na štapić, jer može da ga drmne struja.

Za bogate – leto bez zime

Za dvonedeljno letovanje na Tajlandu u hotelu sa četiri zvezdice turisti moraju da izdvoje oko 1.400 evra. No, tu nije kraj troškova – neophodno je platiti i takse koje iznose oko 350 evra. Ukoliko se odreknu komfora, tri nedelje sa svim taksama u ovoj azijskoj zemlji mogu da ih koštaju 1.200 evra, ali i privatnosti, budući da je reč o hostelskom smeštaju na koji najčešće pristaju mladi i studenti.