И сиромашни пливају

Чим школско звоно зазвони и означи летњи распуст, оно не звони за дечицу. Оно звони за њега. Тада му се упали летњи аларм и он стартује у омиљеној националној дисциплини – летовање по сваку цену!

Ни дигитрон не емитује сигнале за опасност просечном Србину са просечном платом, који верује у исцелитељску моћ слане воде, еликсирску делотворност сунчевог УВ зрачења, неуништивост душека на надувавање и подморничарску моћ маске с цевчицом. Бројке би требало да утичу на расуђивање, рачуница би требало да буде јасна, као тиркизно море. Са просечном платом у кешу, женом и двоје деце на задњем седишту свог половњака, он може евентуално да се довезе до прве слане воде Грчке или Монтенегра, потом преноћи, ујутру доручкује, брчка се до вечери, а онда се врати кући, како не би гладовао до петнаестог у месецу. Тако каже математика.

Али српска летња рачуница није наука, већ чиста езотерија, осунчана страна оностраног.

Узалуд нобеловци завијају, као да нам читају календар Маја и проповедају о скором смаку света, али економском, па опомињу људе да се узму у памет и приштеде за црне дане. Може и наша домаћа економска памет да апелује на раднике, сељаке и сиромашну интелигенцију колико год хоће да троши само колико има, јер по свим назнакама, ускоро „има да нема”, што је само прва фаза у дијалектичком и неумитном процесу под називом „има да нас нема”.

Џаба прича. На основу више од 11.000 анкетираних потенцијалних путника, овог лета ће на море отићи око шест одсто више грађана него лане, показује истраживање Националне организације туристичких агенција (ЈУТА).

Ни ватрени предизборни обрачуни у Грчкој и могући банкрот који прети да Сиртаки претвори у Посмртни марш, ни пустош коју је арапско пролеће оставило по Египту и Тунису, где се с времена на време одвијају мали, крвави грађански ратови, који понекад допру до ексклузивних хотела подигнутих на песковитим обалама топлих мора, не одвраћају наше туристе да с попустима оду у походе тим егзотичним дестинацијама, мењајући пешкире за панцире или креме за сунчање за ратничке боје. Само нек је попуст.

Египат, Тунис, па донекле и Турска, са својим чувеним породичним хотелима, ипак губе трку, јер су црне птице злослутнице, махом из агенција које преферирају Грчку и Монтенегро, прорекле како би, евентуалним ескалирањем сукоба у Сирији, која се граничи са Турском, авионски летови ка Анталији и Алањи постали немогући, па би авиони наводно мењали курс и скретали ка Либији. С преседањем у Триполију.

Православна и братска Грчка је зато овогодишњи туристички хит, мада би геополитички потреси тамошњих еврофанатика и ефроскептика могли да блокирају граничне прелазе, зауставе јавне службе и заробе овдашње караване ходочасника. А није да их нема.

Чак 64 одсто грађана који путују преко туристичких агенција, или чак 70 одсто оних који летују у сопственом аранжману, каже поменуто истраживање, кренуће ка југу. То што ће Пефкохори изгледати као Калуђерица пресељена на Аду, биће само логична последица овогодишње летње сеобе Срба, које ће, уместо Арсенија Чарнојевића, предводити туристички водичи. 

Шта онда преостаје онима који отплаћују лето још од прошле године, онима који немају посао, онима за којима је кредитни биро расписао потерницу или онима који чак и спуштање низ кањон Мораче, сматрају врхунцем расипништва? Наравно, нека уживају у лепотама своје домовине. Од сеоског туризма, до праћења трагова винских тура према рутама римских легија, до посете Виминацијуму, где је, изгледа, у неком другом животу, био вртић за мамуте…

Свет је туристичке лепоте Србије открио, изгледа, пре нас самих, па је чак и теза да Србија нема море, крајње сумњива. Аквапаркови, комада пет, правилно су распоређени по  Србији, поставши праве туристичке оазе, према идеји великосрпског поморског геостратега Јагодинца Драгана Марковића Палме.

Ако већ није успео да Мораву улије у Јадран, успео је нешто друго: да тобогане, таласе, лежаљке и сунцобране, потпуну „ол инклузив” морску илузију, створи у Јагодини. За Палмом су кренули остали, па је у Бачком Петровцу, тврде равничари, пред изборе никао највећи аквапарк у Европи, чувени „Петроленд”, са мегатобоганом званим „Црна рупа”. Кренуше нешто раније и Шумадинци у Аранђеловцу, па уједињени Срби и Власи у Петровцу на Млави. И Јошаничка бања доби морска чудеса.

Али дигитрон, најважнији туристички реквизит, не лаже. Одабрати опасни Египат или Тунис, све скупљу Турску или све драматичнију Грчку, или се одлучили за парадајз-екскурзију у Црну Гору, морате да знате да без 1.500 евра породичних девизних резерви, среће и сунчања за 10 дана нема.

Разлике су безначајне, у распону су од 200 до 300 евра, зависно од тога хоћете ли бити у хотелу са три звездице, или у пансиону са шпоретом, због чега ће вас жена на плус 40 гледати без оне врсте емоција коју би требало да распламсају призори заласка сунца на песковитој обали.

Ако докажете да су дисање, хлеб и вода довољни за живот, вратићете кући још 100 или 200 евра. Ако одаберете манастирску туру по Србији, можда вам свевишњи одговори када ћете поново на море.

Да ли је онда јефтиније ако летујете у Србији? Јесте, само један продужени викенд, а онда побегнете кући.

Да ли је онда јефтиније да одлазите на базене или на Аду? Јесте, ако понесете сендвиче од куће, а детету забраните да гледа у фрижидер, плашећи га да не узима сладолед на штапић, јер може да га дрмне струја.

За богате – лето без зиме

За двонедељно летовање на Тајланду у хотелу са четири звездице туристи морају да издвоје око 1.400 евра. Но, ту није крај трошкова – неопходно је платити и таксе које износе око 350 евра. Уколико се одрекну комфора, три недеље са свим таксама у овој азијској земљи могу да их коштају 1.200 евра, али и приватности, будући да је реч о хостелском смештају на који најчешће пристају млади и студенти.