Linkoln – prvi američki supermen

Sto pedeset godina posle smrti, Abraham Linkoln će izgleda biti zvezda 2012. U junu će se pojaviti u filmu rađenom po bestseleru Seta Grejema Smita „Abraham Linkoln: lovac na vampire” (u srpskim bioskopima od 2. avgusta). Pred kraj godine, Stiven Spilberg će nam predstaviti istorijski precizniju biografiju Linkolna sa Danijelom Dej Luisom u glavnom ulozi. A u novom romanu koji pišem „Crveno, belo i krv”, Linkoln iz groba daje savet kako bi spasao život aktuelnom predsedniku.

Ovo su, ipak, samo najnovije stavke u Linkolnovoj posmrtnoj biografiji. Mnogo pre nego što je Pol Banjan zavitlao sekirom i pre nego što je Supermen krenuo protiv Leksa Lutora, Linkoln je postao prvi superčovek Amerike. Ludovao sa Kijanom Rivsom u „Avanturama Bila i Teda” i borio se zajedno sa kapetanom Džejmsom Kirkom. Pojavljivao se u toliko naučnofantastičnih filmova da je postalo takoreći pravilo „putuj kroz vreme i srešćeš Linkolna”.

Pojavljuje se u desetak stripova, u kojima se bori protiv zombija i vukodlaka. „Volt Dizni” ga je predstavio kao robota koji decu podučava istoriju u Diznilendu. Pojavljuje se u „Simpsonovima”, a u jednom stripu je čak pesnicom udario Hitlera.

U pravom životu Linkolna nisu međutim uvek gledali kroz ružičaste 3-D naočare. U kampanjama su ga nazivali klovnom, nestručnim, tiraninom, pa čak i satanistom zbog toga što se njegova supruga bavila spiritualizmom. Krivili su ga za produžetak rata i preživeo je nekoliko atentata pre nego što je Džon Vilks But uspeo da ga ubije. Ali neke stvari o Linkolnu su zanimljive iako je prošlo mnogo vremena od njegove smrti. U njegovoj biografiji ima više elemenata koji su zajednički za sve mitske heroje.

Istražujući Linkolnov život za potrebe knjige, Grejem Smit je primetio da je to prava priča o heroju.

„Došao je niotkuda – bez veza, novca i obrazovanja – i čistom snagom intelekta i odlučnosti stigao do najviše funkcije u zemlji i spasao je. Bliži je superheroju od svakog kog je ova zemlja imala.”

Nije nebitna ni činjenica da je bio visok 193 centimetra. U svojoj prvoj debati video je kako u gomili napadaju jednog njegovog simpatizera. Podigao je napadača i bukvalno ga bacio.

Zato ne čudi što je postao akcioni heroj u isto vreme kad je postao narodni heroj. Možda zato čak i studenti koji ne znaju u kom se veku zbio Građanski rat u Americi posmatraju Linkolna kao nedvosmislenog borca za istinu i pravdu.

Na taj način je, iako je atentator dao sve od sebe, ispunio i poslednji uslov da se smatra mitskim bićem – uspeo je da prevaziđe smrt.

Skoro sve nacionalne ikone Amerike imaju neku mrlju. Vašington i ostali utemeljivači države su imali robove. Oba Ruzvelta i Teodor i Frenklin od nedavno su na tapetu desničara zbog mešanja u slobodno tržište, a za Džona Kenedija da ne nabrajam.

Ali u poređenju sa onim što je Linkoln podneo, par prezrivih komentara na nekom blogu ili baljezganja u debati na Si-En-Enu ne deluju kao pretežak krst. Linkoln je sačuvao uniju i oslobodio robove. Suočio se sa smrću stotina hiljada Amerikanaca i milionima drugih ispunio obećanje o ustavu. Više nego ijedan drugi predsednik on nas podseća da možemo da se uzdignemo iznad razlika i okrenemo „boljim aspektima naše prirode”, kako je govorio.

----------------------------------------------

Republikanac kog bi i demokrate svojatale

Linkoln je predsednik kome se svi i dalje dive u SAD čvrsto ušančenoj u dva tabora. On je republikanac kog bi i demokrate svojatale. Postao je simbol borbe za jednakost po pitanju boje, roda i seksualne orijentacije. Heroj je i za Baraka Obamu i za Bila O’Rajlija.

Možda smo se zato sada opet okrenuli njemu. Pred nama su ružni i otrovni izbori. Ljudi će govoriti i raditi neke stvari zbog kojih ćemo se pitati da li smo zaista jedna, nedeljiva nacija.

Kristofer Farnsvort, američki pisac i scenarista