Линколн – први амерички супермен

Сто педесет година после смрти, Абрахам Линколн ће изгледа бити звезда 2012. У јуну ће се појавити у филму рађеном по бестселеру Сета Грејема Смита „Абрахам Линколн: ловац на вампире” (у српским биоскопима од 2. августа). Пред крај године, Стивен Спилберг ће нам представити историјски прецизнију биографију Линколна са Данијелом Деј Луисом у главном улози. А у новом роману који пишем „Црвено, бело и крв”, Линколн из гроба даје савет како би спасао живот актуелном председнику.

Ово су, ипак, само најновије ставке у Линколновој посмртној биографији. Много пре него што је Пол Банјан завитлао секиром и пре него што је Супермен кренуо против Лекса Лутора, Линколн је постао први суперчовек Америке. Лудовао са Кијаном Ривсом у „Авантурама Била и Теда” и борио се заједно са капетаном Џејмсом Кирком. Појављивао се у толико научнофантастичних филмова да је постало такорећи правило „путуј кроз време и срешћеш Линколна”.

Појављује се у десетак стрипова, у којима се бори против зомбија и вукодлака. „Волт Дизни” га је представио као робота који децу подучава историју у Дизниленду. Појављује се у „Симпсоновима”, а у једном стрипу је чак песницом ударио Хитлера.

У правом животу Линколна нису међутим увек гледали кроз ружичасте 3-Д наочаре. У кампањама су га називали кловном, нестручним, тиранином, па чак и сатанистом због тога што се његова супруга бавила спиритуализмом. Кривили су га за продужетак рата и преживео је неколико атентата пре него што је Џон Вилкс Бут успео да га убије. Али неке ствари о Линколну су занимљиве иако је прошло много времена од његове смрти. У његовој биографији има више елемената који су заједнички за све митске хероје.

Истражујући Линколнов живот за потребе књиге, Грејем Смит је приметио да је то права прича о хероју.

„Дошао је ниоткуда – без веза, новца и образовања – и чистом снагом интелекта и одлучности стигао до највише функције у земљи и спасао је. Ближи је суперхероју од сваког ког је ова земља имала.”

Није небитна ни чињеница да је био висок 193 центиметра. У својој првој дебати видео је како у гомили нападају једног његовог симпатизера. Подигао је нападача и буквално га бацио.

Зато не чуди што је постао акциони херој у исто време кад је постао народни херој. Можда зато чак и студенти који не знају у ком се веку збио Грађански рат у Америци посматрају Линколна као недвосмисленог борца за истину и правду.

На тај начин је, иако је атентатор дао све од себе, испунио и последњи услов да се сматра митским бићем – успео је да превазиђе смрт.

Скоро све националне иконе Америке имају неку мрљу. Вашингтон и остали утемељивачи државе су имали робове. Оба Рузвелта и Теодор и Френклин од недавно су на тапету десничара због мешања у слободно тржиште, а за Џона Кенедија да не набрајам.

Али у поређењу са оним што је Линколн поднео, пар презривих коментара на неком блогу или баљезгања у дебати на Си-Ен-Ену не делују као претежак крст. Линколн је сачувао унију и ослободио робове. Суочио се са смрћу стотина хиљада Американаца и милионима других испунио обећање о уставу. Више него иједан други председник он нас подсећа да можемо да се уздигнемо изнад разлика и окренемо „бољим аспектима наше природе”, како је говорио.

----------------------------------------------

Републиканац ког би и демократе својатале

Линколн је председник коме се сви и даље диве у САД чврсто ушанченој у два табора. Он је републиканац ког би и демократе својатале. Постао је симбол борбе за једнакост по питању боје, рода и сексуалне оријентације. Херој је и за Барака Обаму и за Била О’Рајлија.

Можда смо се зато сада опет окренули њему. Пред нама су ружни и отровни избори. Људи ће говорити и радити неке ствари због којих ћемо се питати да ли смо заиста једна, недељива нација.

Кристофер Фарнсворт, амерички писац и сценариста