Superkompjuter na noktu

Superkompjuter na jednom čipu, to je dostignuće "Intelovih" stručnjaka. I to prvi na svetu koji se programira (programabilni)!

Na komadiću silicijuma veličine ljudskog nokta u 80 jezgara sabili su moć današnjeg veoma moćnog računara.

Drugim rečima, postigli su da sa 80 jezgara obavlja jedan bilion ili 10¹² računskih radnji (s pokretnim zarezom) u sekundi, s propusnom moći između jezgara od 1,6 biliona bitova u sekundi, što je snaga koja se predviđa za buduće lične računare i servere. I tako su najavili doba digitalnih računaljki od jednog terabajta naviše – tera era.

Umesto uvećanja učestanosti (takta), izabrana je dogradnja jezgara.

Procenjuje se da će takve mašine u skoroj budućnosti uveliko biti na raspolaganju za pretraživanje Interneta – najvećma za obrazovne i poslovne potrebe (naučno oponašanje, zamašni proračuni, zahtevni grafički prikazi), svejedno da li su u obliku prenosnih ili stonih. Takav čip se sastoji od sto miliona tranzistora, a svako jezgro sadrži petoulazne usmerivače (router) za poruke. Jezgra su povezana u dvodimenzionalnu okičastu mrežu u koju se mogu utkati nova.

Kakva je to dobit za korisnika?

Sve što se doskora smatralo naučnom uobraziljom upečatljivo dočaranom u "Zvezdanim stazama". Da nabrojimo najbitnije: veštačka inteligencija, video-opštenje istog trena (bez zadrške), igrice verne stvarnim prikazima, kopanje po multimedijalnim podacima (u vidu napisa, zvuka i slike) i razumevanje izgovorenog u času dok to slušate.

Istraživači u ovoj kompaniji naveliko ispituju čipove koji će prenositi podatke od čipa čipa do čipa i od čipa do računara, s ciljem da osmisle programe koji će umnožiti snagu svakog jezgra. Za tu svrhu valjalo je osmisliti nov postupak izrade na silicijumu, veze veoma širokog opsega i malu potrošnju struje.

Očigledno je to prekretnica ili međaš u dolazećem paralelnom i višeprocesorskom računarstvu, namenjenom podjednakom ispunjenju potreba na poslu i kod kuće.

Granica od jednog terabajta (bilion bajtova) prvi put je domašena 1996. godine sa superkompjuterom ASCI Red koji je postavljen u Nacionalnoj laboratoriji Sandija. Grdosija je zapremala više od 600 kvadratnih metara površine, a bila je sastavljena od deset hiljada procesora Pentium Pro koji su trošili 500 kilovata električne energije. Ista brzina u obradi podataka postignuta je novim čipom s više jezgara koji staje na vrh prsta! I za to vreme utroši samo 62 vata struje, što je mera mnogih sadašnjih jednojezgarskih procesora.

Spolja gledano, izrada podseća na ređanje ili uklapanje pločica ili crepića, od kojih svaka predstavlja jedno jezgro, a to je ostvareno zahvaljujući novim i čvrstim materijalima. Ovo će utrti stazu višejezgarskim procesorima s milijardama tranzistora s kudikamo većim  učinkom.

Na svojevrstan način ovi čipovi dočaravaju mrežu na čipu, ustrojstvo koje omogućuje veoma brz protok podataka između jezgara (bilion i više bitova u sekundi)! Istovremeno je primenjeno poboljšanje kojim se strujom snabdeva svako jezgro ponaosob (uključuje se i isključuje po želji), što je urodilo većom nezavisnošću, manjim trošenjem i boljom iskorišćenošću.