Ne gleda sebe u filmu

INTERVJU
Glumica Semka Sokolović Bertok je nezaboravno lice jugoslovenskog filma. Igrala je u više od 60 filmova, a ostale su mnogima u sećanju uloge u filmovima: "Tajvanska kanasta", "U raljama života", "Variola vera" ili "Majstori, majstori".

Posle 16 godina, Semka Sokolović Bertok je ponovo u Beogradu gde privodi kraju snimanje filma "Četvrti čovek" Dejana Zečevića, a uskoro će zaigrati i u filmu "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića.

Vesela, nasmejana i srećna jer je ponovo među prijateljima i vrlo raspoložena za intervju.

Ima li sličnosti u ulogama u filmovima koje sada snimate?

– U filmu "Četvrti čovek", nisam postavljala uslove niti me je zanimalo da li je uloga mala ili velika. Dobila sam poziv od prijatelja i želela sad da se susretnem sa njima i snimam. Ta uloga mi se dopala, ali tek tokom snimanja, jer nisam ekspert za čitanje scenarija i uvek pitam da li je ovo film za koji sam čitala scenario. Uloga u "Četvrtom čoveku" je vrlo važna za radnju filma, pa je ne bih otkrivala. Kod Arsenijevića ću igrati baku glavne junakinje koju tumači Anica Dobra. Ima sličnosti među tim ulogama, ali i razlika, ali o tome treba govoriti kada vidimo filmove. Znate, čovek se naigra u životu, a ja sam se u Beogradu naigrala glavnih uloga. Sada mi to nije toliko važno, više mi je stalo da se sretnem sa dragim kolegama.

Sa kim ste se susreli na "čašici razgovora"?

– Pre svega sa Slobodanom Pavićevićem, direktorom filma, sa kojim sam radila na mnogim filmovima. Susrela sam se sa mojom divnom koleginicom i prijateljicom Milenom Dravić, bile smo zajedno ceo dan i uživale smo. Videla sam se sa Mirom Stupicom, mojim velikim prijateljem Vojom Mirićem, Radetom Markovićem i mojom dragim Goranom Markovićem, a na snimanju "Četvrtog čoveka" i sa Nikolom Kojom, sa kojim sam poslednji put radila pre 16 godina kada smo na Kopaoniku i Zlatiboru snimali film sa Lepom Brenom.

Ističete da nije važno da li je uloga koju igrate mala ili velika, već da je najvažniji njen značaj u filmu?

– Najvažnije je mesto i značaj uloge u filmu, ali je važna i sposobnost kreacije. Ako se konstatuje da film može da prođe i bez te uloge, onda ona gubi na važnosti. Bez obzira na zastupljenost ili minutažu, ako se ulogom želi reći nešto ili pokazati, onda je to važna uloga, kao na primer uloga tetke iz Bosanke Krupe koju sam igrala u filmu "U raljama života". Ta uloga nije velika, ali je po mišljenjima mnogih vrlo značajna. Ona pokazuje određeni mentalitet i duh kao i ono što se govori u filmu. Smatrala sam da je značajna i da treba da joj se dam i napravim nešto od nje. Glumac može igrati glavnu ulogu i biti prisutan u svakom kadru, ali da sve to nema značenje.

Često ste nagrađivani za svoje filmske uloge, a često i (ne)namerno zaobilaženi. Kako posle pola veka glumačke karijere gledate na te (ne)pravde?

– Progutala sam mnogo u svojoj karijeri, a ponajviše sve ono oko nagrada koje nisam dobila. Toga je bilo iz raznih razloga, da sada ne pljujem mnogo po svima nama. Često je bilo dosta kupoprodaja i usluga tipa – ja tebi, ti meni. Kada Miki Manojlović nije dobio nagradu za "Samo jednom se ljubi", a ja za film "Majstori, majstori", rekao mi je: "Znaš, mi smo gubitnici", tako da ima i dobitnika i gubitnika.

U prošloj godini na Pulskom festivalu nagrađeni ste za doprinos hrvatskoj kinematografiji, a na Motovunskom za 50 godina profesionalnog bavljenja glumom. Vidite li sebe sada kao dobitnika?

– Ne, ne, ne. Jednostavno sam došla na red. Nikada nisam pridavala značaj nagradama. Posle filma "Majstori, majstori", reditelj Goran Marković me je pitao: "Da li se sećaš koja je glumica dobila nagradu prošle godine". Zaćutala sam, jer nisam mogla da se setim. Nagrade imaju kratak vek, brzo se zaboravlja i kada dobiješ i kada ne dobiješ nagradu. U kvantitativnom smislu sam zadovoljila kriterijum, a o kvalitetu neka drugi sude. Kada gledam film, nikada ne gledam sebe u njemu već svoje kolege. Prošle godine pred Motovunski festival, Rajko Grlić je pronašao podatak da sam 1956. godine kao student igrala u filmu "Mreža" Bojana Stupice. Nisam zaboravila da sam snimala sa Stupicom, ali kako se film zvao i kada smo ga radili, to sam zaboravila. I tako, eto mojih 50 godina profesionalnog igranja na filmu. Zvali su me i rekli da odaberem film koji bih volela da se prikaže, a ja sam izabrala "Kod Amidže Idriza" jer nisam htela da se pokazujem mlađom ili lepšom, već onakvom kakva sam sada.