Kosovsko „slepilo”

Šta smo tražili to smo i dobili. „Politika” je u utorak objavila tekst „Da li naši političari prećutkuju dodatne uslove EU”, i stigla su reagovanja sa svih strana.

Problem sa reagovanjima je u njihovoj formalnosti. Tvrdnje: „Nema dodatnih uslova” ili „To nije stav komisije EU” ne znači da Srbiji nije pomenuto sve ono što smo pobrojali, a sada ponavljamo:

Primena dosadašnjih dogovora između Beograda i Prištine (koje inače Beograd, Priština i Brisel različito tumače)

Ukidanje „paralelnih” institucija na severu KiM, pri čemu se ne misli na obrazovne i zdravstvene ustanove

Otvaranje kancelarija Beograda u Prištini i Prištine u Beogradu

Ukidanje suda u Kosovskoj Mitrovici

Uvođenje posebnog pozivnog telefonskog broja za KiM

Susret na najvišem nivou Beograda i Prištine

Tačno je do sve ovo nisu zvanični uslovi Evropske komisije, ali takođe je tačno da su oni saopštavani srpskoj strani nekoliko puta kao stavovi najmoćnijih zemalja Evropske unije. Aleksandar Vučić, v. d. predsednika SNS-a, juče je potvrdio da otvaranje kancelarija nije zvaničan uslov EU, ali je dodao da se o tome razgovara već dve-tri godine.

Da li će Srbija morati do kraja godine da otvori kancelariju u Prištini i omogući otvaranje kancelarije Kosova u Beogradu ukoliko hoće da u decembru dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU?

Odgovor se nalazi u prisećanju na ono šta se dogodilo u decembru prošle godine. Evropska komisija je tada ocenila da je Srbija ispunila postavljene uslove za sticanje statusa kandidata, ali to se nije dogodilo zbog protivljenja Nemačke. Ona je tada insistirala na uslovima koji nisu bili „zvanični uslovi EU” i nisu bili „dodatni uslovi”.

Zato je fraza da Evropska unija nema nove uslove za Srbiju kada je u pitanju Kosovo i Metohija, koja se gotovo horski mogla čuti u Briselu i od pojedinih diplomata u Beogradu, samo deo istine. Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton, poručila je da EU nije postavila dodatne uslove za pridruživanje Beogradu podsećajući na stavove Evropskog saveta koji traži da se kroz otvaranje pregovora postigne „vidljivo i održivo poboljšanje odnosa sa Kosovom”. Ali je odbila da objasni šta sve znači normalizacija odnosa sa Kosovom. Kao i uvek, „đavo” je u detaljima koje naši političari neretko prećutkuju ili na kašičicu saopštavaju javnosti.

Podsetimo se spiska zvaničnih uslova koje je EU postavila povodom Kosova: primena već postignutih dogovora u dijalogu sa Prištinom, postizanje novih sporazuma sa Prištinom u oblastima energetike, telekomunikacija, potpuna sloboda kretanja za Euleks i Kfor na celoj teritoriji Kosova, ali i gašenje „paralelnih”, organa vlasti na severu KiM. Taj uslov koji podrazumeva i ukidanja suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici je ispostavila nemačka kancelarka Angela Merkel još u avgustu prošle godine prilikom posete Beogradu.

Osim toga od Srbije se očekuje i da u daljim pregovorima bude kooperativna i omogući dodeljivanje posebnog telefonskog pozivnog broja Kosovu, ali i da dođe do susreta na najvišem nivou Beograda i Prištine. O tome je već nekoliko puta razgovarano, potvrdio je i Oliver Ivanović.

U trenutku kada konce za formiranje nove vlade u svojim rukama drži Ivica Dačić nije čudno što je baš on obelodanio neke od uslova koji se ispostavljaju Beogradu.

„Mislite da možemo u vladu koja će posle tri dana reći da to mora biti ispunjeno, da se otvori kancelarija Vlade Srbije u Prištini i kosovske vlade u Beogradu”, poručio je lider SPS-a.

I prištinski dnevni list „ Koha ditore” juče je pisao da je na spisku uslova i otvaranje kancelarija u Beogradu i Prištini. U diplomatskim krugovima objašnjavaju da kancelarija nije diplomatsko predstavništvo i da ne znači priznanje Kosova. U njima bi bili samo „oficiri za vezu”.

O posebnom telefonskom pozivnom broju za Kosovo već se razgovaralo i Srbija je bila protiv toga, jer su vlasti svesne da bi time „faktički” priznale Kosovo. Naši su kao argument protiv potezali primer Kine koja decenijama blokira Tajvan da dobije poseban telefonski pozivni broj.

Dodatno snebivanje zbog mogućeg susreta na vrhu između Beograda i Prištine najbolje je objasnio Jelko Kacin. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je podsetio da je inicijativa za susret na vrhu Beograda i Prištine praktično potekla iz Beograda. Tomislav Nikolić je rekao da je spreman da razgovara sa svakim sa Kosova osim sa Hašimom Tačijem. Zato je Kacin za Radio slobodna Evropa izveo zaključak da je predsednik Srbije spreman na dijalog sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom.

„Koha ditore” piše da je EU optimistički raspoložena povodom mogućnosti susreta državnih lidera Kosova i Srbije.

Visoki međunarodni zvaničnici su za ovaj list poručili da se u Briselu radi na tome da susret na najvišem nivou označi napredak u dijalogu Kosova i Srbije, od tehničkog na dijalog na najvišem nivou.

Da zaključimo: „Politika” nije htela da gura glavu u pesak, da bude slepa kod očiju. I samo je pobrojala sve ono sa čime su evropski partneri suočavali političare iz Srbije.