Hari Poter za mandatara

Hari Poter bi u Srbiji sigurno diplomirao, jer mi na jesen otvaramo fakultet čarobnjaštva. Studenti će po završetku školovanja dobiti zvanje diplomiranog čarobnjaka i to je pametan potez naših vlasti, jer će Srbiji u narednih nekoliko meseci biti potrebna sva magija koju je u stanju da obezbedi da bi izašla iz stanja opšte depresije. Nemamo više entuzijazma koji je nakratko zavladao posle 5. oktobra 2000. godine, bez ambicija smo i bez radosti, umorni, zavisni od inostrane pomoći, pod američkim protektoratom. Klan dosadašnjih reformatora, mladih i liberalnih ministara i surfera po internetu, klan koji nas je i poveo na put tranzicije, kao na operaciju bez anestezije, sada je pod optužbama da je omogućio zaduživanje zemlje, gubljenje radnih mesta i bogaćenje tajkuna, prijatelja novog režima koji su nadživeli onaj stari.

Zato je sada u Beogradu i osnovan fakultet za čarobnjaštvo. Jedna od katedri biće „politička odgovornost”. Naime, u javnosti se svakodnevno spominje taj termin iako, zapravo, niko i ne zna baš tačno šta ova odgovornost predstavlja. Ona nije definisana ni u jednom zakonu, ali znači više od normalnog profesionalnog rizika političara da sledeći put ne budu izabrani. U očima naroda politička odgovornost je verovatno nešto više od čiste pravne odgovornosti, dakle od činjenice da krivično pravo, sasvim prirodno, važi i za naše političare. Hoće li neki političari na sledećim izborima biti opet izabrani, hoće li neko snositi političku odgovornost za ovo mrcvarenje oko sastavljanja vlade to ni na fakultetu za čarobnjaštvo ne znaju. Na katedri „Kloniranje političara” rekli su mi da je problem u višestrukim kohabitacijama unutar samih stranaka, u kliničkoj manifestaciji srpske političke šizofrenije. Na toj katedri tvrde da je naš problem to što se politika ne obnavlja u generacijskim ciklusima, već su na političkoj sceni godinama isti ljudi. Na fakultetu za čarobnjaštvo su utvrdili da su Napoleona i Ivicu Dačića pokretale slične sile, kao i Dragana Markovića Palmu i Van Goga: ambicije, agresivnost, velike čežnje i želja da se postigne nešto što se još nema.

Prema teoriji profesora sa tog fakulteta postoji opasnost da lider SPS-a napravi istu fatalnu grešku kao korzikanski vojskovođa, da ode isuviše daleko od Pariza, od svojih teritorija i svoje socijalne sredine, zađe u neprijateljsko okruženje i među nepoznate društvene slojeve. Postoji opasnost da njegovo naglo napredovanje prema centru biračkog tela završi kao napredovanje Napoleona u Rusiji, naglim povratkom preko Berezine, desetkovane vojske i strahom od državnog udara kod kuće. Kutuzovu srpske političke kvazidesnice ostaje samo da čeka da stepa i tundra naše srednje klase, kao i zima socijalnih problema, učine svoje. Savet fakulteta za čarobnjaštvo glasi: generali levice hitan povratak u svoje socijalne rovove pre nego što ih izgubite.

Naravno, mi danas u Srbiji nemamo ni političku desnicu ni levicu, na delu je isti politički jezik. Imamo diskurs bez sadržaja, političku pozornicu kojom vlada demagogija u zemlji klasnog društva. Dakle, „butik petooktobarske revolucije” definitivno je zatvorio svoje odeljenje za socijalnu pravdu. Zbog inventara? Imamo vatrogasce, a ne mislioce, na velika pitanja dobijamo male odgovore. Srbija je u krizi zbog nedostatka svoje politike, odnosno nezrelosti svoje političke klase.

Upravo u toj atmosferi dok Atifeta Jahjaga i srpski premijer - Boris Tadić, ili možda Ivica Dačić - nekog sledećeg vikenda budu uživali u njihovom međusobnom susretu, moraće ipak da se zapitaju je li njihovo novo prijateljstvo u stanju da odagna gomilu problema na Kosovu, a posebno na severu Kosova. Možda će gospođa Jahjaga uručiti novom srpskom premijeru specijalni poverljiv izveštaj u kojem piše kako je „sever Kosova neka vrsta istinske infrastrukture za poslove sa drogom i pranjem novca, da je to operativna baza za kidnapovanje i ubistva, mračne finansijske poslove i veze s organizovanim kriminalom”.

Onda će na red doći fusnota i registarske tablice, te njihovo tumačenje. Tu ni fakultet za čarobnjaštvo ne može da pomogne. Zatim se zatvaraju zvanični i nezvanični granično-administrativni prelazi. Srbi sa severa Kosova kažu: „Naši su dedovi preživeli i golgotu prelaska preko Albanije, izdržaćemo i ovo”. U Prištini kažu da je Beograd konačno spreman da sa Prištinom razgovara na ravnopravnim osnovama, bez prezira i pljuvanja. Beograd odgovara da neće reagovati na pretnje i da Priština mora da shvati da je kontraproduktivan svaki pritisak na sever Kosova. Srbi sa severa Kosova kliču kako će radije jesti samo hleb nego da popuste pred pritiscima Prištine. Po mišljenju srpskog premijera tajni izveštaj o kriminalu na severu Kosova plod je zapadnih tajnih službi.

U gotovo harmoničnim odnosima između Beograda i Prištine sever Kosova jedini je kamen spoticanja. Priština kaže: „Bilo bi im bolje sa nama” . Beograd odgovara: „Nikada se nećemo odreći Kosova”.

A da Harija Potera izaberemo za mandatara?