Modeli pred objektivom

Beč, februara – Bečki Kunsthaus je poznat po izvanrednim fotografskim izložbama. U proteklih deset godina, tu su, između ostalih, svoja fotografska ostvarenja izlagali Ani Lajbovic, Robert Mapeltorp, Herb Rits, Piter Lindberg, Snoudon, Pjer&Žil, Dejvid Lašapel i Albert Votson.

U nesvakidašnjem ambijentu Kunsthausa – građevine koju je projektovao čuveni austrijski arhitekta Hundertvaser, često poređen sa svojim španskim kolegom Gaudijem – gornji spratovi služe kao izložbeni prostor za dela moderne umetnosti. Sam prilaz galeriji predstavlja vizuelno uživanje; "talasasti" pod, asimetrični stubovi, spiralne stepenice obložene kamenom živopisnih boja, fontana i – jedna od najlepših gostionica sa baštom u čitavom Beču doprinose specijalnom uzbuđenju koje posetilac oseća dok se kreće ka izložbi.

Sante d’Oracio, čija se izložba pod jednostavnim naslovom "Fotografije" upravo održava u Kunsthausu, svakako je jedno od najuticajnijih imena savremene komercijalne fotografije. Iako se pretežno bavi fotografijom za potrebe modne industrije i njenog reklamiranja, on je i umetnik kome polazi za rukom da od Kita Ričardsa napravi portret koji neće plašiti decu pred spavanje ili da široj publici vizuelno približi intimne trenutke iz života slavnih holivudskih ličnosti.

Kao nekome ko Pamelu Anderson smatra najvećom živom američkom ikonom i ko u intervjuu engleskom slikaru Demijanu Hirstu izjavljuje da ga ne umaraju lepe žene već samo razgovor sa njima, D’Oraciju su ženske erotske teme najbliskije. Površnost je nešto čime se javno diči, a njegovo razbacivanje smelim izjavama pokazuje se jednako dobrom reklamom kao njegovi snimci koji godinama izlaze u svetskim mondenskim časopisima.

Međutim, on ne obnažuje samo žene već i muške seks simbole poput košarkaške zvezde Denisa Rodmana, bokserske legende Majka Tajsona, pevača sastava Red hot čili pepers Antonija Kidisa ili frontmena bivšeg sastava Gans end rouzis. D’Oracio se ne plaši da pokaže "višak" gole kože, ali nikako ne prelazi granicu ka pornografiji. Tipičan primer za to je serija portreta Pamele Anderson čiji plakati, kao reklama za izložbu, vise po čitavom Beču. Na nekoliko slika "obučena" samo u lančić na članku i sandale sa visokim potpeticama, holivudska glumica se pretvara u Barbiku prirodne veličine, lutku koja izgleda kao da ju je neko skinuo sa prvog regala iz prodavnice igračaka.