Novo lice Ričarda Lija

Naočit i sa širokim osmehom dr Branko Bojović, koji govori simpatični srpski sa američkim naglaskom, bio je glavna zvezda upravo završene Treće konferencije medicinske dijaspore, održane pod pokroviteljstvom Fondacije princeze Katarine.

Time što je bio u timu koji je pre dva i po meseca u Medicinskom centru Univerziteta „Merilend” u Baltimoru uradio do sada najuspešniju, totalnu transplantaciju lica, ovaj 36-godišnji hirurg privukao je ogromnu pažnju svojih kolega lekara i novinara.

Kakva je bila njegova uloga u ovom jedinstvenom poduhvatu pitamo dr Bojovića.

– Moja uloga je bila da pripremim pacijenta za novo lice tj. da mu „skidam” deo lica, koji je bio deformisan. To je bio veoma težak posao zbog ožiljaka, koje je imao od prethodnih 15 operacija. Nismo skinuli samo kožu nego i kosti, nerve, krvne sudove, vilicu, zube i jezik, i po tome je ovo do sada najveća i najkompletnija transplantacija lica u celom svetu – kazao je za „Politiku”, dr Bojović.

Lice pacijenta Ričarda Lija, bilo je potpuno unakaženo posle pucnjave u kojoj je ranjen 1997. godine. Li je tada izgubio nos, usne, većinu pokreta ustima, a operacije koje je imao nisu mogle da uklone strašnu unakaženost. Zbog svog izgleda, mladić nije mogao da nađe nikakav posao. Zato je hrabro i sa puno vere pristao na ovu intervenciju. Dr Bojović je objasnio da je u celom svetu do tada urađeno ukupno 23 ovakvih transplantacija, prva u Francuskoj 2005. godine.

– Naš tim, međutim, uradio je najveću i najkomplikovaniju transplantaciju totalnog lica i ona je do sada postigla najbolje estetske rezultate. Za sam postupak „skidanja” lica trebalo nam je oko 14 do 16 sati, za „nameštanje” novog lica trebalo nam još oko 12 sati, znači više od 36 sati za kompletnu intervenciju – objasnio je dr Bojović.

Kako je izabran baš Ričard Li?

– On je bio najbolji kandidat zbog velikih i specifičnih povreda, a kako je već imao 15 operacija koje nisu postigle cilj, bio je vrlo motivisan da mu se ovakva transplantacija uradi i da se vrati normalnom životu. Ričard se danas super oseća i dobro oporavlja. Dolazi svaki dan u bolnicu na terapiju, bolje priča, ima ishranu, koja je sve bliže normalnoj, ali za to će biti potrebno još malo vremena. Na desnoj strani, mimika lica je već zadovoljavajuća. Kada prošeta ulicom, više ga niko ne gleda i on funkcioniše kao normalan čovek – objasnio je dr Bojović.

Koliko bi transplantacija lica mogla u budućnosti postati rutinska intervencija, kao što su transplantacije bubrega ili jetre, kao i koliko su ovakvi zahvati stvar medicinske nužnosti, a koliko želje za senzacionalističkim pomeranjem granica, pitamo mladog hirurga.

– Još je ovo eksperimentalni zahvat, ali smo stigli do trenutka da ova intervencija može da se koristi kod dobro izabranih pacijenata sa najtežim povredama lica. Ovakve intervencije nužnost su za one pacijente kod kojih tradicionalnim operacijama ne možemo da vratimo normalan izgled i život. Naš pacijent je imao povrede koje su slične onima koje imaju mnogi vojnici iz ratova u Avganistanu, Iraku ili u bivšoj Jugoslaviji.

Kakvi su planovi za budućnost?

– Voleo bi da sa dr. Rodrigezom, stvorim program ili fondaciju koja će mi omogućiti da ovamo dovodim studente ili specijalizante iz Srbije, da neko vreme kod nas uče, a zatim da se vrate u Srbiju i unaprede medicinu i hirurgiju.

Dr Bojović kaže da će mu za to trebati vreme, ali i pomoć (ovde dodaje „daj bože”) srpske vlade, ali i sportista, biznismena, glumaca i svih ljudi koji imaju mogućnost da pomognu.

– Verujem da to možemo da uradimo, a mladi ljudi u Srbiji imaju veliki potencijal da budu sve što požele – kaže on.

Priznaje da nije baš detaljno upoznao probleme sa transplantacijom u Srbiji, ali veruje da postoje mogućnosti da se to reši:

– Razumem skromne mogućnosti zbog ekonomske situacije, ali mislim da ima dosta uspešnih ljudi srpskog porekla koji mogu da pomognu. Došlo je vreme da mi svi Srbiji damo nazad koliko možemo. Ako svi mi pokušamo malo da pomognemo, na kraju ćemo imati rezultat koji će biti veći nego što ste mogli da zamislite – optimistička je poruka dr Bojovića.

Lički koreni, američka preduzimljivost

Dr Branko Bojović je „od glave do pete” Amerikanac, ali se očigledno ponosi svojim srpskim korenima. Iako je rođen i školovan u američkom mestašcu La Skavani u blizini Bafala, srpski odlično razume i govori. Otac Vojislav je poreklom iz Nikšića, a majka Desanka ima ličke korene. Studije medicine je završio 2002. godine, a specijalizirao je plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na Harvardu.