Salve emocija

Sasvim su retki postali resitali pijanista, posebno naših, koji u širokom luku obilaze salu Kolarčeve zadužbine. Jedan od onih koji se usudio da u žarko junsko veče prizove pun parter publike, profesor i umetnik Aleksandar Serdar, sasvim je izuzetna pojava u našem pijanističkom svetu.

Kao neki stari bard, iako u najboljim godinama, on je koristio svoj instrument u svrhu čistog hedonizma, kao sredstvo kojim želi da izrazi najdublji emotivni doživljaj. Klavir nije bio ni udaraljka, ni lični protivnik, po kome se udara što žešće i brže, niti zamena za mazni dodir. Instrument je poslužio majstoru da uživa i da sopstveno uživanje prenese publici. Čulo se na sve strane: „Posle ovako teškog dana, samo njegova muzika razgaljuje”. A naši teški dani nisu samo zbog tropskih vrućina.

Aleksandar Serdar je i svoj program koncipirao na starinski način, tradicionalan i pomalo zaboravljen: po jedno delo iz tri stilske epohe, kao da polaže ispit pred svim svojim studentima, od kojih nastavni programi traže to isto. A nije lako biti pred njihovim kritičkim sudom.

Zadivio nas je stilskim rafinmanom, najpre u Mocartovoj Sonati u a-molu K. 310. Iako je dodao malo tempa prvom stavu, a uveo slobode i rubata u drugom stavu, Sonata je posedovala onu ljupkost klasicizma koju neodoljivo prizivamo kadgod poželimo da se upustimo u Mocartovu auru.

Nedavno izdati kompakt disk sa baroknom muzikom uvrstio je Aleksandra Serdara u pijaniste koji se bave ovom vrstom muzike na klaviru (ne na čembalu, ne na orguljama). Ipak, svi su ti instrumenti prozvučali pod njegovim prstima u Hendlovim Trima lekcijama (Prelid-Arpeđo, Sonata, Arija s varijacijama, Menuet, Čakona) sa posebnim smislom za brojne, sitne, precizne ukrase koji čine prepoznatljivim barok kao stil.

U drugom delu programa Serdar je doneo Šopenova Četiri empromtija (As-dur, Fis-dur, Ges-dur i Fantazija empromti cis-mol, op. post.) kao i Baladu ef-mol koja predstavlja „Serdarov komad” i pamtimo je u njegovoj interpretaciji.

One starinske vrednosti nekadašnjih majstora pijanizma prepoznali smo u emotivnom pristupu muzici u izlivanju lepote, radosti i uživanja na način visokih profesionalnih standarda. Serdar za klavirom deluje moćno i suvereno, njemu se veruje, njegove misaone i emotivne niti se prate lako i neposredno, on je umetnik koji uspeva da dospe do srca slušalaca. Verujemo da on to i želi. Šopenova Empromtija su zvučala virtuozno i romantički uzneseno, a Balada u ef-molu uzbudljivo, sadržajno, u sledu promena emocija koje su gradile jedinstveni dramaturški tok.

Nisu to bile samo Tri lekcije Hendla, bila je to lekcija svima koji su ovacijama ispratili Serdarov nastup i kojima je on uzvratio čitavim malim „bis” programom na kraju koncerta.

Češće, više, sa novim programima i na novim nastupima, želimo da pratimo naše pijanističke zvezde.