Berlin nije sam u Evropi

Zvanični Berlin, a pre svega nemačka kancelarka Angela Merkel, već mesecima slovi kao sinonim otpora hitnom rešavanju trogodišnje dužničke krize u evrozoni. U ovoj fazi dužničke krize, Merkelova jeste odlučan protivnik objedinjavanju dugova svih članica monetarne unije kao zaloge za štampanje evroobveznica i direktnog uplaćivanja novca iz spasilačkih fondova EU na račune urušenih banaka sa periferije EU.

Za taj čvrsti stav Merkelova prima lavovski deo kritika evropske i međunarodne finansijske javnosti. Međutim, slika u kojoj se osiromašeni „latinski blok” rve sa nepopustljivom kancelarkom nije precizna.

Angela Merkel među „dvadesetsedmoricom” nije usamljeni ekonomski moćni kontraš. I lideri Finske, Švedske i Holandije otvoreni su protivnici brzog združivanja dugova svih članica evrozone radi (eventualnog) obaranja cene zaduživanja njenih najugroženijih članica. Ključni zajednički imenitelj ovog kvarteta jeste da (uz Luksemburg) poseduju besprekorni berzanski rejting AAA zasnovan na uspešnoj ekonomiji i finansijama. Uoči jučerašnjeg početka samita, triling je ponovo potvrdio podudarnost stavova sa Nemačkom.

„Švedska je protiv uvođenja evroobveznica u doglednoj budućnosti. Nije trenutak za objedinjavanje dugova svih članica evrozone, već je vreme da urušene članice monetarne unije preduzmu hitne reforme domaćeg finansijskog sektora: jedino tako mogu da postanu konkurentne”, smatra švedski premijer Frederik Rajnfelt.

Zvanični Helsinki o receptima za rešavanje dužničke krize misli gotovo identično kao Berlin, ako ne i oštrije.

„Ne možemo da stvaramo Evropu iz budućnosti na temelju zajedničkih dugova i da stvaramo nove strukture samo zato da bismo proširili krug onih koji namiruju stare obaveze”, upozorio je finski premijer Jurki Katainen.

Finska inače odavno sumnjiči evrozonu da se pod pritiskom dužničke krize Juga pretvara iz monetarne u transfer uniju. Helsinki je pomoć Grčkoj prošle jeseni uslovio jedinstvenim zahtevom za kolateralne garancije. Sličan zahtev za jemstvo Finska sada najavljuje i za eventualnu pomoć Španiji i Kipru. Katainen je najotvoreniji saveznik Merkelove u bici protiv nametanja objedinjenih dugova Evrope.

Katainen je juče istakao da bi zajedničke obveznice mogle biti korisna novina, ali samo za one članice evrozone koje imaju rejting „makar jedno A”.

Izlišno je reći da se zemlje sa rejtingom AAA na finansijskim tržištima zadužuju po daleko povoljnijim uslovima od onih sa nižim rejtingom, pogotovo onih sa berzanskim statusom „investicionog smeća” poput Grčke, Portugalije i Kipra.