Borba za veću vlast predsednika Indije

Prvi put u 65 godina indijske državnosti rezultati predsedničkih izbora bi zaista mogli da imaju veću političku težinu. Biranje šefa države zakazano je za 19. jul, a rok za predaju kandidatura zvanično ističe danas (30. jun). Kao najveći favoriti pominju se bivši ministar finansija Pranab Mukerdži koga je kandidovala koalicija okupljena oko Kongresne partije i Purno Sangma ispred opozicione hinduističke stranke Baratija Džanata.

Indijski ustav predsedniku daje uglavnom ceremonijalne dužnosti i lišava ga stvarne političke moći i uticaja. Odgovor na pitanje zašto bi sada, kada se bira 13. šef države, situacija bila drugačija leži upravo u specifičnosti političkog trenutka, ali i mogućnosti različitog tumačenja vrhovnog pravnog akta.

Prava moć bi mogla da se nađe u predsednikovim rukama zahvaljujući ustavnoj odredbi koja mu daje odlučujući glas u situaciji kada ni jedna politička stranka nema jasan mandat da formira vladu – što je prema proceni analitičara najverovatniji ishod sledećih opštih izbora koji treba da se održe 2014. godine. Reč je o fenomenu koji je u vestminsterskom sistemu parlamentarizma poznat kao „blokirani parlament”.

Po takvom scenariju, stranka koja ima najviše glasova i mesta, odnosno koja bi po uobičajenim kriterijima trebalo da bude vladajuća nema politički kapital ili legitimitet da sprovodi vlastiti predizborni program, a još manje stranka koja bi trebalo da joj bude zvanična opozicija. Rezultat svega je trajna blokada i politička nestabilnost.

Takav rasplet situacije ni bi bio neočekivan jer je vladajućoj Kongresnoj pariji Sonje Gandi drastično opala popularnost zbog niza korupcionaških skandala koji su potresali njene perjanice. Istovremeno, među liderima rivalske stranke Baratija Džanata vlada borba za politički primat, što je unapred otpisuje kao mogućeg ozbiljnog protivkandidata.

Ustav je u slučaju „blokiranog parlamenta” ostao nedorečen jer predsedniku ne daje jasne smernice kome u tom slučaju treba da poveri premijersko mesto, koje je inače ključna pozicija u političkom životu Indije. Ako se u raskošnu predsednički palatu u Nju Delhiju useli iskusan političar poput Mukerdžija sve su prilike da će i te kako znati da iskoristi različite mogućnosti tumačenja nejasno formulisanog ustava.

„Tajms ov Indija” ocenjuje da se može očekivati da će, sada već bivši ministar finansija, ako postane predsednik, igrati na kartu velikih podela unutar parlamenta i da će iskoristiti isprepletanost pojedinačnih interesa da ojača sopstvenu poziciju.

„Izgleda da je ministar finansija Mukerdži konačno prihvatio činjenicu da neće ostvariti ambiciju da postane premijer i svu pažnju usmerio ka predsedničkom položaju. Raskrstivši sa tradicijom da krotko čeka da mu bude ponuđena nova uloga, jasno je iskazao svoj cilj rekavši jednom novinaru da veoma voli travnjake predsedničke palate”, prenosi Rojters.

Ništa iz njegove političke istorije međutim ne ukazuje da će se zadovoljiti šetnjom po negovanim travnjacima i koktelima sa svetskom elitom i aristokratijom. Iako u dubokoj starosti Mukerdži (77) je jedan od najuticajnijih indijskih političara. Imajući u vidu njegovo višedecenijsko vešto balansiranje na trusnoj političkoj sceni nije za očekivati da nastaviti utabanim stazama njegovih prethodnika na predsedničkom položaju koji su se zadovoljavali ceremonijalnom ulogom i luksuznim životom koji položaj šefa države nosi.

D. Vukotić

-----------------------------------------------------------

„Mrtvac” u trci za predsednika

Nju Delhi – Santoš Kumar Sig, 32-godišnji kuvar, kandidovao se za predsednika Indije da bi dokazao da je živ. Santoš već devet godina pokušava da dokaže vlastima da je živ pošto su ga rođaci proglasili mrtvim zbog odluke da se oženi devojkom iz kaste dalit, čiji su pripadnici poznati kao „nedodirljivi”. On je pisao premijeru Indije više puta, ali bez uspeha. Zato je sada odlučio da se registruje kao jedan od 12 kandidata na izborima i nada se da će, uz pomoć prikupljene dokumentacije za registraciju, moći da dokaže svoje postojanje.