Pravosuđe da se potpuno revidira

Postupak reforme pravosuđa mora da se revidira i iznova sprovede po drugačijim modalitetima, odnosno da se prevashodno reši pitanje sudija i tužilaca koji su razrešeni bez poštovanja osnovnih principa, stav je eksperata Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL). U izveštaju napisanom posle analitičke posete Srbiji, tokom koje su se predstavnici udruženja sastali sa brojnim predstavnicima pravosudnih institucija i domaćih i međunarodnih organizacija, navodi se i da pravosudni sistem, koji je uspostavljen kao rezultat reformi sprovedenih od 2009. godine, „sa brutalnim razrešenjem znatnog broja sudija i tužilaca” nikako ne odgovara zahtevima nezavisnog, nepristrasnog pravosuđa koje je u službi građana.

I pitanje efikasnosti pravosuđa zaslužuje da bude sveobuhvatno revidirano s obzirom na to da su u očima mnogih, reforme, uključujući i reformu pravosudne mreže i organizacije sudova, dovele do rasula u pravosuđu. Biće potrebno da se preduzmu i mnoge druge mere kako bi se uspostavilo poverenje u srpsko pravosuđe, kako na nacionalnom, tako i međunarodnom nivou, navodi se u izveštaju pravnih eksperata MEDEL-a.

U dokumentu koji su potpisale dugogodišnji sudija iz Francuske Simon Gaborjo i njen nemački kolega Hans Beter, koje je MEDEL zadužio za reviziju situacije u pravosuđu Srbije, navedeno je i da se pokazalo da se funkcionisanje instanci koje su sprovele reviziju ozbiljno oglušilo o sve suštinske principe pravičnog postupka. Kao pomenuti principi navedeni su prebacivanje tereta dokazivanja (smatra se da sudije i tužioci koji su već obavljale sudijske i tužilačke funkcije tokom opšteg izbora, u skladu sa zakonima, ispunjavaju uslove da budu izabrani), povreda principa kontradiktornosti, jednakosti oružja, javnosti rasprava, nepristrasnosti.

Daleko od toga da su sudijama i tužiocima koji su „razrešeni” vraćena njihova prava. Postupkom „revizije” nisu ispoštovani osnovni principi i samo je u manjem broju slučajeva preinačen diskrecioni postupak eliminacije brojnih sudija i tužilaca koji su bili na funkciji 2009. godine. Ovaj postupak predstavljen je kao „lustracija” sudija i tužilaca u periodu posle pada režima Slobodana Miloševića i kao vid modernizacije nedovoljno efikasnog pravosudnog sistema. Zapravo, nijedan od tih ciljeva nije postignut, naveli su evropski eksperti.

Postupak opšteg izbora koji je sproveden u decembru 2009. godine, u izveštaju je označen kao „kompleksan i naopak”. Navedeno je i da su tokom njega Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca sa dužnosti razrešili 837 sudija i 220 tužilaca, što čini otprilike jednu trećinu sudija i tužilaca u Srbiji. Kao što su sve evropske instance (Evropska unija, sve instance Saveta Evrope, Venecijanska komisija, Konsultativni savet evropskih sudija) ukazale, navodi se u izveštaju MEDEL-a, sprovedeni postupak nije poštovao nijedan osnovni princip Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Stručnjaci MEDEL-a su se, u svom izveštaju, osvrnuli i na Ustav Republike Srbije, koji je bio predmet kritika Venecijanske komisije posebno po pitanju postojanja stvarne nezavisnosti sudija i tužilaca. Komisija je „ocenila da je zabrinjavajuće to što srpski Ustav ne garantuje u dovoljnoj meri nezavisnost sudske vlasti i brine se zbog postojanja opasnosti od politizacije sudske vlasti zbog toga što Narodna skupština vrši izbor sudija i članova Visokog saveta sudstva”.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------------------------

Strah kod sudija

Evropski eksperti su se tokom posete Srbiji sastali sa velikim brojem sudija i tužilaca posle čega su konstatovali da u njihovim redovima, i to gotovo kod svih, vlada strah, „jer se osećaju ugroženima”.