Osigurati stan pa krenuti na odmor

Godišnje se u Beogradu obije oko 1.200 stanova, a u letnjem periodu lopovi dnevno u proseku „posete” pet, šest, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.

U slučaju da ne postoji stopostotna zaštita, ako se pljačkaši namerače na nečiji stan, praksa pokazuje da izvesne mere mogu da budu efikasno „sredstvo odvraćanja”.

– Statistika potvrđuje da se sigurnosna ili protivprovalna vrata vrlo retko nađu na meti obijača. Ta vrata su ojačana sa devet sigurnosnih šipki koje ulaze u okvir vrata i to tri u nivou brave, tri u gornji i tri u donji deo vrata. Da bi ih provalnik otvorio, mora da izbije deo zida, najmanje 30 do 50 centimetara, a to predugo traje i suviše je bučno – objašnjava Zoran Kovačević, zamenik načelnika Drugog odeljenja Uprave kriminalističke policije.  

Najjeftinija sigurnosna vrata koštaju 110 evra, a ona koja su skuplja imaju više sigurnosnih šipki.

– Neshvatljivo je da neko ko u stanu drži i po 20.000, 30.000 evra, ne nađe za shodno da izdvoji sto evra za ovakva vrata – ističe Kovačević.

Obična vrata sa cilindar-bravom mogu da se razvale ako provalnik između dovratka i vrata zavuče šrafciger, pajser, ili ako se posluži takozvanim „čvakama”, standardnim obijačkim alatom.

– Ukoliko sugrađani ne mogu da izdvoje novac za kupovinu sigurnosnih vrata, trebalo bi da čuvanje stana povere nekome u koga su sigurni. Ta osoba bi trebalo redovno da obilazi stan, pali svetla s vremena na vreme, prazni sanduče za poštu... Redovna i učestala provera je veoma važna jer se dešavalo da obijeni stan „pretrese” po nekoliko ekipa lopova, dok nam komšije ne prijave provalu – napominje Kovačević.

Na nižim spratovima, prozore i balkone trebalo bi obezbediti rešetkama.

– Nekim sugrađanima to smeta, ali se i te rešetke mogu ugraditi tako da izgledaju lepo. Lopovi se merdevinama popenju i do tri, četiri metra visokih terasa i kroz otvorena balkonska vrata uđu u stan. Na zamrzivače, vodokotliće i slična na izgled sigurna mesta ne treba računati, dešavalo se dođemo na uviđaj u stan u kome ništa nije ispreturano, a dragocenosti su odnete iz tih i takvih skrovišta. Ispostavilo se da nije reč o „tipovanom stanu”, već o tome da lopovi dobro poznaju „bezbednosne” navike ovdašnjih ljudi – kaže Kovačević. On sugrađanima koji nisu adekvatno obezbedili stan ili zadužili nekoga da ga čuva preporučuje da novac i dragocenosti deponuju u sefu banke. U zavisnosti od veličine, mesečno iznajmljivanje za fizička lica košta od 250 do 1.400 dinara.

----------------------------------------------

Šta se najčešće krade

Postoje dve vrste obijača stanova i kuća: prvi su amateri, obično narkomani i povratnici iz zatvora, a drugi su profesionalci.

– Amateri su opremljeni šrafcigerima, pajserima, čvakama, kalauzima, idu od stana do stana i gde im se ukaže zgodna prilika pljačkaju. Profesionalci najpre osmatraju ciljani stan. Na osnovu toga koliko je pošte u sandučetu zaključuju da li su gazde duže odsutne, trude se da saznaju kada stanari na spratu nisu kod kuće, zatim procenjuju koliko će im biti potrebno da obiju vrata – objašnjava Kovačević.

Nekada su lopovi iz stanova odnosili televizore, kasetofone, kompjutere, a sada su prešli na zlato, nakit, novac, umetničke slike, oružje..

– Nakit uzimaju jer lako mogu da ga pretope, pa mu se ne može ući u trag, a novac potroše. Uglavnom se pljačkaju stanovi u urbanim delovima grada, ponekad kuće na Dedinju, a kuće u prigradskim naseljima manje. Tamo se više pljačkaju šupe i garaže – kaže Kovačević, ali napominje da je bilo i odstupanja od ovakvog pravila. Dešavalo se da lopovi iz kuće odnesu i tepihe koji koštaju od 10.000 do 20.000 evra, a prošle godine su iz jednog stana ukradeni satovi vredni oko 100.000 evra.

----------------------------------------------

Šta pokriva polisa osiguranja

U kompaniji „Dunav osiguranje”, kažu da u ponudi nemaju paket za osiguranje nekretnina dok je vlasnik kuće ili stana na odmoru.

– Za takve slučajeve koristi se polisa osiguranja stvari domaćinstva. Tom polisom moguće je osigurati predmete od požara, izliva vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, provalne krađe i razbojništva. Ugovaranjem dodatnih rizika može se proširiti obim pokrića za krečenje i moleraj, lom stakla... Najkraći period na koji se polisa može zaključiti je 15 dana – kažu u „Dunav osiguranju”.  

D. M.

----------------------------------------------

Šta kada voda curi u komšijski stan

Ako otputujete na odmor, a u vašem stanu pukne cev i voda poplavi i stan komšije, predsednik skupštine stanara mora da sazove najmanje tri člana skupštine zgrade i u njihovom prisustvu obije vaš stan, kako bi se kvar otklonio. O čitavoj „akciji” mora da se sačini detaljan zapisnik.

Kada se vratite sa odmora, vaša je obaveza da platite sve troškove nastale obijanjem stana, u skladu sa računima angažovanih lica ili službi. Zato je uputno da broj mobilnog telefona osobe kojoj ste ostavili ključ stana date predsedniku skupštine zgrade, kao i da on zna vaš broj telefona.
D. M.

----------------------------------------------

Alarm do 300 evra

Jedan od načina da se osigura stan jeste i ugradnja alarma. Ta usluga košta između 200 i 300 evra, aparat ostaje u vlasništvu kupca koji je, doplativši 50 evra mesečno, povezan sa operativnim centrom firme koja je ugradila alarm, kažu u preduzeću „Sigurnost Vračar”.

– Mesečno ugradimo oko pet alarma u stanove i kuće. Sigurnosni alarmi u stanovima povezani su sa našim monitoring centrom. Ako neko provali, a nema šifru korisnika, izbije požar u stanu ili nestane struje u objektu, mi dobijamo dojavu na osnovu koje izlazimo na teren i obaveštavamo vlasnika i policiju. Ako kupac ne želi da plaća 5.000 dinara mesečno, alarm može da se podesi tako da vlasnik nekretnine direktno, porukom na mobilni telefon, dobija informacije da nešto nije u redu u njegovom stanu – objašnjava Slaviša Ristić, direktor sektora obezbeđenja u firmi „Sigurnost Vračar”.

On naglašava da je veća zainteresovanost za osiguranje lokala i poslovnih prostora kao i za takozvane socijalne alarme. Njih uglavnom ugrađuju starije osobe.

– Kada tim korisnicima na primer pozli, pritiskom na dugme šalju nam signal da nešto nije u redu. Mi ih najprije pozovemo, a ako se ne javljaju, kontaktiramo Hitnu pomoć i izlazimo na teren – kaže Ristić.

D. M.

----------------------------------------------

Zlatna pravila

Ne najavljivati odsustvo porukama na telefonskoj sekretarici ili društvenim mrežama

Sprečiti nagomilavanje pošte – pražnjenje sandučeta poveriti komšiji ili prijatelju

Zamoliti pouzdanu osobu da povremeno obiđe stan ili kuću

Ugraditi tajmere za svetla ispred kuće i u njoj

Osigurati garažna vrata

Zaključati vrata, zatvoriti prozore

Osigurati klizna vrata i stanove u prizemlju ugradnjom metalne ili drvene rešetke

Ukloniti vredne predmete sa vidljivih mesta

Isključiti sve uređaje iz struje

Zatvoriti ventile za vodu

----------------------------------------------

I punjač za mobilni može izazvati požar

U „Elektrodistribuciji Beograd” kažu da je pre odlaska na odmor pametno iz utičnica izvući kablove svih električnih uređaja u stanu, sem od frižidera i zamrzivača. I najobičniji prenosivi punjač za fiksni ili mobilni telefon ukopčan u struju može izazvati požar, zato ga treba obavezno izvući iz utičnice.

– Osigurače treba ostaviti uključene, ali bojler, šporet, veš-mašinu, klimu, kompjuter, sve aparate treba isključiti iz utičnica, kako bi se rizik od požara sveo na minimum. Sva novija bela tehnika u sebi ima elektronske pločice, čije komponente mogu da se usijaju i pri tom povuku malu količinu struje, pa osigurač to ne „vidi” kao kvar i ne isključi se. A onda – bukne požar. Naročito su rizične veš-mašine i štednjaci sa najsavremenijim tač-skrin sistemima – objasnili su u Službi održavanja EDB-a. 

D. J. S.