Zašto smo zanimljivi Rusiji

„Ko bi rekô čuda da se dese... Dačić u Briselu, ja u Moskvi”, poručio je „tvitom” lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić krajem februara iz glavnog grada Rusije, a posle već čuvenog izvođenja „Miljacke” u interpretaciji lidera socijalista Ivice Dačića u sedištu EU.

Poenta ove skice, naravno, nije da pokaže kako se lideri dve vladajuće stranke dobro „zafrkavaju”, nego da ilustruje koliko je velika zemlja Rusija „porasla” u Srbiji u poslednje četiri godine, da je čak i najžučniji protivnik prodaje NIS-a Gaspromnjeftu zaključio da bi bilo dobro uspostaviti saradnju između URS-a i Medvedevljeve i Putinove Jedinstvene Rusije i razgovarati o jačanju političkih i ekonomskih odnosa Srbije i Rusije.

Ali šta je to čime mi najviše privlačimo Ruse? Koji su to politički i strateški interesi Rusije u Srbiji i gde se nalazimo na nekoj listi zemalja koje su od interesa za Rusiju?

Dragomir Anđelković, istoričar i ekonomista, kaže da se politički interes Rusije do sredine prošle decenije „ograničavao na to da se – pre svega načelnom podrškom kosovskoj politici Srbije, ali i potporom očuvanju dejtonskog statusa RS, te u domenu kulturne saradnje – umanji ne samo političko već i svestrano društveno udaljavanje Srbije od Rusije”. Onda Moskva u naše odnose unosi i stratešku dimenziju vezanu za rusku energetsku geopolitiku, a postalo joj je bitno i pariranje širenju NATO-a. Kako navodi, Rusiji je bitno da u NATO više ne uđe nijedna od bivših sovjetskih republika (a pre svega Ukrajina), te i blokada procesa takozvanih evroatlantskih integracija na srpskom prostoru za nju ima nemali simbolički značaj. Vojna neutralnost Srbije nema veći značaj u klasičnom vojnom pogledu, ali ima u psihološkom, kako za rusko, tako i za ukrajinsko javno mnjenje.

Mi nismo u regionu koji je za Moskvu najvažniji. Što znači da je Rusija zbog nas spremna tek u izvesnoj meri da zategne odnose sa SAD i nekim drugim zapadnim zemljama, ali ne i da rizikuje veće tenzije. ”, ocenjuje Anđelković.

Slično misli i Igor Novaković, istraživač Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), koji navodi da Srbija nije među prioritetnim partnerskim državama Rusije, odnosno da su to, pre svega, bivše članice SSSR-a.

„Rusija pre svega vidi Srbiju kao korisnu evropsku državu sa kojom može povećati svoj ekonomski uticaj, kao i prisustvo energetskim sektorima država regiona. Takođe, Rusiji je Srbija korisna i kao ’vojno neutralna’ država, odnosno država van NATO-a, koja će podržavati ruske inicijative u multilateralnim forumima”, kaže Novaković.

Ako im već nismo u vrhu prioriteta, zašto predstavnici naše političke elite odaju utisak kao da jesmo? Šta se, uopšte, može „pročitati” iz veza naših stranaka sa ruskim? I od kakvog su uticaja „ruske veze” pojedinih biznismena-političara?

Rusko-srpske partijske veze, smatra Novaković, nemaju onaj značaj koji imaju veze sa evropskim partijama. Jer, kako objašnjava, saradnju sa evropskim partijama domaće političke snage uglavnom ostvaruju preko međunarodnih krovnih organizacija, pre svega onih koje ih okupljaju na osnovu ideološke provenijencije u Evropskom parlamentu, a to znači da trenutni statusi naših partija pri tim krovnim organizacijama u EP predstavljaju pripremu za buduću saradnju na nivou EU i omogućavaju korisne kontakte sa brojnim sadašnjim i budućim liderima država članica EU.

„S druge strane, veze sa ruskim partijama (u slučaju DSS-a i SNS-a to je Jedinstvena Rusija) nemaju toliki značaj, imajući u vidu i ideološku (ne)zasnovanost saradnje i unutrašnje političko uređenje u Rusiji. Ove veze pre svega imaju za cilj da podvuku bliskost ovih partija i njihovih lidera sa vladajućom političkom elitom u Rusiji”, ističe Novaković.

Dragomir Anđelković navodi da ruske stranke često imaju i bliže odnose sa partnerskim partijama na Zapadu nego sa činiocima našeg političkog života. Otuda, kako dodaje, rusko-srpskim partijskim sponama ne treba pridavati veći značaj, kao ni „ruskim vezama” pojedinih naših političara.

„Neki od njih, koji tokom pregovora o formiranju vlade napadno putuju u Moskvu, iz ’marketinških’ razloga se trude da svoje ’ruske veze’ predstave mnogo bitnijim nego što jesu, te da ono što sami odluče izgleda kao odraz stava Kremlja. ”, kaže Anđelković i dodaje: „Unutar Srbije, kada se radi o evroatlantskim centrima moći, Rusi postupaju po principu: ne dirajte naše energetske interese a mi ozbiljno nećemo ugrožavati ostale vaše”.

-----------------------------------------------------------

Jesu li rusko-srpski odnosi na istorijskom vrhuncu

Ruski ambasador Aleksandar Konuzin nedavno je rekao da su odnosi Rusije i Srbije dostigli najviši istorijski nivo. Igor Novaković se slaže da su odnosi dve države, otkako je Rusija čvrsto podržala Srbiju povodom pitanja Kosova, nesumnjivo na najvišem nivou od pada „gvozdene zavese”.

Odnosi Rusije i Srbije su dostigli najviši nivo posle 2000. godine, a u nekim elementima i kada se posmatra period posle 1948, kaže i Dragomir Anđelković, ali on dodaje da je „smešno i pominjati ’najviši istorijski nivo’”.