Grčka više ne priznaje diplome iz Srbije

Ministarstvo obrazovanja Grčke privremeno je zaustavilo nostrifikaciju diploma svojih građana stečenih na fakultetima u Srbiji, po nalogu grčke ministarke obrazovanja Mariete Janaku. Savetnik Pres biroa grčke ambasade u Beogradu Aris Papageorgiu rekao je juče Tanjugu da su ranije otkriveni slučajevi falsifikovanja diploma iz različitih zemalja i dodao da je takva odluka grčkih vlasti usledila posle hapšenja grupe profesora na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Poslednjih pet godina otkriveno je više sličnih slučajeva, a grčka štampa procenjuje da postoji najmanje 300 lažnih diploma koje su grčki studenti dobili u zemljama istočne Evrope. Najviše lažnih diploma je iz oblasti prava, medicine, ekonomije i elektrotehnike, pišu grčki listovi.

Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović izjavio je juče za Betu da je taj potez "potpuno logičan i normalan", kao i da je na "grčkim organima da ispitaju na koji način su određene diplome dobijene".

"Mi s grčkim ministarstvom obrazovanja imamo odličnu saradnju. Treba ispitati način na koji su diplome dobijene i ne treba da budu kažnjeni ili oštećeni svi profesori i studenti", objasnio je Vuksanović.

Komentarišući hapšenja profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu i dosadašnje svoje pomoćnice Emilije Stanković, osumnjičenih za korupciju, Vuksanović je rekao da je to ministarstvo uradilo sektorski Akcioni plan za borbu protiv korupcije. "Ministarstvo je i na domaćem terenu i u inostranstvu dobilo najviše ocene, jer je ispunilo sve svoje obaveze, pa i u toj oblasti", rekao je Vuksanović .

On je objasnio da je Ministarstvo prosvete i sporta u okviru svojih zakonskih ovlašćenja do sada redovno prosleđivalo MUP-u sve prijave koje su stizale sa fakulteta i viših škola i da će nastaviti s tom praksom.

Čestitajući Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije na dobro obavljenoj akciji, Vuksanović je rekao da je "to je prva akcija te vrste u ovoj oblasti u poslednjih trideset godina".

Ko je još upleten

U jučerašnjem broju banjalučkih "Nezavisnih novina" objavljeno je da je policija Srbije pronašla 100 prijava sa Univerziteta u Banjaluci prilikom pretresa stanova čelnika i profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, uhapšenih u utorak zbog sumnje da su prodavali ispite i diplome.

Prema pisanju lista, veruje se da su u prodavanje ispita i diploma upleteni i neki profesori iz Banjaluke i Republike Srpske.

MUP Srbije će zatražiti od MUP-a RS da ispita vezu između uhapšenih profesora u Kragujevcu i profesora u Banjaluci, kao i na drugim fakultetima u Srbiji i RS, kako bi se utvrdilo ko je još upleten u ove kriminalne radnje, piše list.

Rektor Banjalučkog univerziteta Stanko Stanić kaže da ga je obradovala vest o akciji policije u Srbiji, jer će se zbog nje uplašiti i neke osobe u RS. "Imamo indicija da ima kriminalaca i ovde među nama i zato mi je drago što se to desilo, jer će se ti kriminalci sada osetiti ugroženim. Jasno im je da će i oni doći na red", kazao je Stanić.

On je istakao da još nemaju informaciju o prijavama sa Univerziteta u Banjaluci koje su otkrivene pretresom stanova uhapšenih profesora, dodajući da će kontaktirati rektora Kragujevačkog univerziteta Miloša Đurana da to proveri.

Sumnje u policajce

Prema Stanićevim rečima, Banjalučki univerzitet je i sam pokrenuo određene aktivnosti da se "istraže i otkriju poslovi prosvetne mafije, koja se bavi trgovinom diplomama i ispitima".

Ministar prosvete i kulture RS Anton Kasipović kaže da nema informaciju o spornim prijavama s Banjalučkog univerziteta, ali će, ukoliko to okolnosti budu nalagale, one biti predmet i Prosvetne inspekcije RS.

Postoji sumnja da veliki broj policajaca iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore ima diplome upravo Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Iako je u izjavi za naš list rektor Beogradskog univerziteta dr Branko Kovačević, na vest o hapšenju profesora, rekao da bi univerzitet trebalo sam da se izbori sa korumpiranim profesorima uz pomoć Suda časti ili Etičkog komiteta, profesor dr Milić Milovanović podsetio je juče da je Sud časti Univerziteta u Beogradu ukinut krajem prošle godine.

Nekadašnji predsednik tog suda dr Milovanović objasnio je Tanjugu da je pokrenut i postupak protiv jednog prorektora, pa sud kao nezavisna institucija nije mogao da opstane, i novim Statutom UB, donetim krajem 2006, prestao je da postoji.

Podsećajući da je sud osnovan za vreme dok je rektor Univerziteta bila Marija Bogdanović, Milovanović je rekao da se tada s "velikim iščekivanjem krenulo u nadi da će se nešto promeniti na univerzitetu, da će se pročistiti univerzitet, eliminisati negativne pojave".

U svetu postoji obrnut trend, odnosno univerziteti sve češće osnivaju takva tela, rekao je Milovanović i naglasio da, međutim, nije ukinut Etički kodeks UB, ali da on treba da bude revidiran i proširen. Formirana je radna grupa za doradu kodeksa, ali se još nije sastajala, objasnio je on.

Važeći etički kodeks donet je "radi očuvanja dostojanstva profesije i razvijanja i unapređivanja moralnih vrednosti akademske zajednice, vođen dubokim uverenjem u vrednost i dobrobit znanja i sledeći svest o odgovornosti univerzitetskih nastavnika, saradnika i istraživača".

Kodeks reguliše odnos nastavnika prema profesiji, studentima, kolegama, instituciji, okruženju i u slučajevima kada su povređena moralna načela iz tog akta.

On je podsetio da je na Beogradskom univerzitetu bilo najavljeno i formiranje radne grupe koje bi istraživala da li postoji korupcija na toj visokoškolskoj ustanovi.

Odmah posle objavljivanja rezultata Studentske unije Srbije o korupciji, polovinom 2005. godine, na univerzitetu je potekla inicijativa da se formira radno telo koje bi objavilo svoje rezultate, ali takvo telo još nije formirano.