Prisustvo međunarodne zajednice – veća sigurnost za Srbe

Poznato je da mi nismo prihvatili Ahtisarijev plan, da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije prihvatio Ahtisarijev plan, da mi nismo imali nikakvu saradnju sa tom kancelarijom međunarodnog civilnog predstavnika u Prištini (koja je predviđena Ahtisarijevim planom), tako da nama to bukvalno ništa nije značilo. Međutim, imajući u vidu realnost na terenu, mislim da je bilo koje strano prisustvo dobrodošlo na Kosovu, ističe Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju u razgovoru za „Politiku” povodom odluke Međunarodne upravljačke grupe da okonča nadziranu nezavisnost Kosova.

– Strano prisustvo je dobrodošlo pogotovo kada se ima u vidu činjenica da se na KiM i dalje krše osnovna ljudska prava, da je Kosovo i dalje crna rupa u trgovini ljudima, narkoticima, oružjem... I pogotovo kada imamo u vidu da se vrlo mali broj raseljenih ljudi vratio na Kosovo i da kosovske institucije ništa nisu učinile u tom pogledu, i kada imamo situaciju na severu Kosova kakvu imamo, i kad implementacija sporazuma postignutih u Briselu treba da počne...

U obrazloženju odluke Međunarodne upravljačke grupe pohvaljeno je opredeljenje vlade u Prištini u primeni Sveobuhvatnog predloga rešenja za status Kosova, suočavanje sa prošlošću...

Uvek možete da imate paušalne argumente, ali ti argumenti nisu validni. Kako su se suočili sa prošlošću? Ko je procesuiran? Koji je ratni zločin koji je izvršen nad Srbima, posebno 1998 i 1999. otkriven, koji je kažnjen? I dalje na KiM imate policiju koja bukvalno opstruira srpsku zajednicu...

Šta mislite onda zašto je doneta ovakva odluka?

Očigledno je da te zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije žele da se što pre povuku, da su i one uvidele da to što su uradile prosto „ne pije vodu”, da ta takozvana država ne može u takvom obliku da opstane. Dakle, četiri-pet godina je dug period i videli su da bukvalno nisu mogli ništa da urade na KiM, a ogroman novac su trošili.

Može li njihova odluka da bude nekakav signal zemljama koje se možda kolebaju da li da priznaju Kosovo?

I to je cilj. Poruka zemljama koje nisu priznale Kosovo da je, evo, Kosovo sazrelo, da Kosovo može da bude samostalna država, da što pre prihvate i priznaju tu takozvanu nezavisnost Kosova. I to je vrlo bitan signal koji je upućen.

I kakav sad razvoj situacije na terenu očekujete?

Mislim da će biti isto. Dole je stalno napeto, stalno postoje tenzije, izvori sukoba. Ali, ne očekujem da se sad nešto dramatično desi, ni dobro, a ni loše. Prosto, oni su dole, južno od Ibra, završili svoju priču. Možda će pokušati da nađu neki način da, kako oni kažu, integrišu sever Kosova. Videćemo, o tome je nezahvalno sada govoriti. Ipak, ta opasnost svakako postoji.

Tu su sada Euleks i Kfor kao jedini međunarodni predstavnici.

Dobro je što će ostati. Uz prisustvo međunarodne zajednice u jednom značajnom broju možemo računati na neku veću sigurnost za srpsku zajednicu. Koliko god da postoji animozitet prema Kforu i Euleksu, pogotovo u poslednje vreme, ipak su oni učinili dosta da sačuvaju srpsku zajednicu i da koliko-toliko sačuvaju krhko primirje na KiM.