Letnja vreva na Crvenom trgu

Od našeg izveštača

Moskva – Vožnja od Aerodroma „Šeremetjevo” do centra grada trebalo je da traje 50 minuta, a otegla se na sat i po bez ikakvog očiglednog razloga, što je novinarskoj ekipi iz Beograda pružilo osećaj da s ruskom prestonicom imamo bar nešto zajedničko. Usledili su nepregledni stambeni blokovi, opet nalik na novobeogradsku spavaonicu, samo guliverovskih razmera. Međutim, kada se taksi zaustavio ispred hotela „Rojal Radison”, svaka sličnost je izbledela. Moskva je grad koji odslikava bogatstvo Rusije naftom i gasom, centar umetnosti i mode, ali i veliki spomenik džinu koji je prestao da postoji pre 21 godinu. Svaka faza istorije SSSR-a ostavila je pečat u arhitekturi, a najupadljivija je zaostavština Staljinove ere.

S koje god strane da pogledate, na moskovskom nebu dominira „sedam sestara”, gotovo istovetnih zgrada nalik na katedrale podignutih po nalogu Staljina, između 1947. i 1953. U jednoj je sedište državnog Univerziteta „Lomonosov”, u drugoj Ministarstvo spoljnih poslova, u dve su hoteli, ostale su poslovne i stambene zgrade. Između njih blistaju moderni poslovni tornjevi u staklu.

Ulice poput Kutuzovski prospekta široke su i prometne, bez semafora koji bi usporavali saobraćaj. Pešaci su upućeni na podzemne prolaze ili pešačke pasarele koje kao tuneli premošćuju najprometnije žile.

Centralni deo prostrane metropole sa 11 miliona stanovnika definišu četiri prstenaste saobraćajnice koje obgrljuju srce grada – Kremlj. Ova reč na ruskom znači tvrđava, ali kada se izgovori bilo gde u svetu, asocijacija je samo jedna – moskovski Kremlj – sedište vlasti najveće države na svetu. Iza zida od crvene cigle, u trouglu između Crvenog trga, reke i Aleksandrove bašte, nekad je bio smešten ceo grad, a danas su jedini stanari Kremlja gardisti.

Posle strpljivog čekanja u redu i prolaza kroz rampe pored strogih stražara koji traže da zavire u iole veću žensku torbu, turista se nađe u čudnoj mešavini građevina različite starosti, stila i namene.

U jednoj od nekoliko žutih zgrada (kažu da Rusi ovom bojom nadomešćuju manjak sunčanih dana) nalazi se Arsenal, podignut po ideji Petra Velikog da sve vojne trofeje smesti na jedno mesto. Uz zidove je raspoređeno 900 topova, ruskih i onih zaplenjenih u ratovima sa Napoleonom. Danas tu žive čuvari Kremlja. Naspram nje je moderna zgrada napravljena 1961. za partijske kongrese. Komunističke vođe su imale obzira, pa je polovina ovog objekta pod zemljom da ne bi narušila izgled Kremlja. Sada je to velika koncertna dvorana u kojoj nastupaju zvezde poput Hulija Iglesijasa.

Dalje niz pešačke staze, s kojih se ne sme mnogo skretati, jer sledi opomena strogih stražara, nalaze se još dva žuta zdanja. U zgradu iz 18. veka, napravljenu za tadašnju vladu, posle revolucije doselio se Lenjin, a posle njega i sve ostale sovjetske vođe birale su je za svoj radni prostor. I danas je tu epicentar ruske vlasti – radna rezidencija Vladimira Putina.

Među brojnim crkvama iz različitih perioda, od kojih je svaka imala posebnu namenu u životu carskih porodica, dominira Uspenska crkva iz 16. veka. Naspram nje je visoki Zvonik Ivana Velikog.

Izvan zidina Kremlja, na platou ispred velelepne zgrade Istorijskog muzeja, glumački tandem Staljin–Lenjin čeka spreman za fotografisanje. Gore na Crvenom trgu, ljudi s fotoaparatima se vrte u krug da ne propuste nijedan kadar: Lenjinov mauzolej, ogromni tržni centar „Gum” i dole prema reci verovatno najveću znamenitost Moskve – crkvu Svetog Vasilija.

Dalje od turističke vreve, život teče uobičajenim tokom. Na trotoarima nema gužve niti ljudi sede u baštama restorana usred radnog vremena. „Košnica” je pod zemljom, u najprometnijem metrou na svetu posle tokijskog. Poznat je po stanicama koje liče na galerije, sa raskošnim visećim lusterima i mermernim stubovima. Dizajnirali su ih po želji Staljina vodeći arhitekti, da radnicima zguranim u jutarnjem špicu pruže pogled u svetlu budućnost, bilo da gledaju u plafone sa raskošnim mozaicima kakvi su na stanici Majakovskaja ili bronzane statue u blizini Trga revolucije.

Krstarenje Moskvom u predvečerje pruža šansu da se grad vidi iz drugačije perspektive u svoj svojoj lepoti. S jedne strane nalaze se Akademija nauka, Gorki park, bivša fabrika čokolade, spejs-šatl „Buran”, koji je samo jednom odleteo u svemir i sada stoji kao eksponat, nedaleko od šetališta na kom ljubitelji latinoameričkih plesova igraju u ritmu salse.

Na severnoj obali Moskve, nekoliko blokova jugozapadno od Kremlja, dominira crkva Hrista Spasitelja. Najviša pravoslavna crkva na svetu (105 m), izgrađena krajem 20. veka po uzoru na originalnu iz 19. veka koja je po nalogu Staljinovog ministra dignuta u vazduh 1932.

S reke se vidi i Olimpijski stadion, gde su nastupali Madona i „Dip parpl” i gde krajem jula dolaze „Red hot čili pepersi”. Ulaznice za ove spektakle koštaju po 300 dolara, požalili su nam se naši mladi domaćini. Međutim, to je cena života u jednom od najskupljih gradova na svetu, gradu sa zvanično najviše milijardera, ukupno 78.

---------------------------------------------

Kucni po stolu i naruči večeru

U tradicionalnom restoranu „Stara bašnja”, preko puta Baljšoj teatra, mogu se probati tradicionalna ruska jela kao što su boršč, blinji i piroške s raznim nadevima.

U modernom „Novom” na obali reke, goste osim izvrsne hrane privlače i interaktivni stolovi. Na dodir prsta iskače meni ili karta pića, a posle večere vreme je za zabavu. Sa simpatičnim momkom (ili devojkom), za nekim drugim stolom, možete se dopisivati takođe kuckajući po znakovima na stolu.