Istina je da lažemo

Lažu svi – i prijatelji i država, u svakom momentu i iz najrazličitijih pobuda – smatraju naši sugrađani. U takvoj atmosferi ljudi najčešće poverenje poklanjaju samo roditeljima i najužem krugu prijatelja, malobrojni partneru, a na korak su da ne veruju ni sopstvenim očima. Laži dele na sitne i krupne, bezazlene i opasne. Ove prve, po mišljenju novinarke Marine Stojadinović (50) iz Beograda, mogu da budu i spasonosne u neprijatnim situacijama.

– Recimo, te male laži služe da se odbranimo od navalentnih ljudi. Na žalost, veliki broj je onih koji se koriste lažima i onda kada to nije potrebno kako bi poboljšali sliku o sebi. Ne postoji čovek koji nije slagao – smatra Marina.

Olakšanje svakodnevnog života još jedan je razlog zbog koga ljudi pribegavaju sitnim lažima, tvrdi penzionerka Vesna Simijanović (57). Međutim, dodaje ona, nisu retki ni oni koji neistinama dolaze do znatno krupnijeg cilja.

Poslovno okruženje najčešće je mesto na kojem se susreću ljudi i laži, kaže krupije Milan Prodanović (37). To čine kako bi izbegli posledice zbog počinjenih grešaka ili kao prečica do koristi.

– Što se mene lično tiče – ja ne lažem. Čim počnem da vrdam istini, promeni mi se boja kože, pa sam „prinuđen” da govorim istinu – kaže Milan i dodaje da njegovo iskustvo govori da podjednako obmanjuju i muškarci i žene. Pitali smo ga i da li na njegovom radnom mestu najveće dobitke dobijaju oni koji najbolje blefiraju?

– A, pa, tome smo stali na put slot mašinama, tako da se računa samo ono što se prikaže na ekranu – objašnjava Milan.

Sitne neistine na svojoj koži je osetila i Sanja Vuković (22), studentkinja antropologije, ali priznaje da je i sama umela da ih upotrebi.

– Kad prijatelj zakasni na susret opravdanje je najčešće izmišljeno. Slažem i ja, recimo kada drugarici nešto ne stoji lepo, pa da je ne uvredim – objašnjava Sanja.

Ova studentkinja ističe da su muškarci oni koji se najčešće nalaze u ulozi Pinokija, aveće poverenje nema ni u institucije, pa ni u državu.

U odbranu jačeg pola stao je penzioner Vukašin Veljković (67) koji otkriva da je najčešće bio žrtva ženskih obmana.

– Lepši pol me je najviše lagao. Ma, lažu svi ljudi i to svakog momenta. Valjda da im bude lakše. Ali miinstitucije nisu jasne i zašto one koriste laž kao osnovno sredstvo za rad – kaže Vukašin.

Najveće poverenje jedno u drugo imaju Đorđe Plazinić (18) i Tanja Tošić (17) iz Užica. On je ove godine upisao Fakultet sporta i fizičkog obrazovanja i od oktobra rodno Užice menja Beogradom. Za to vreme Tanja, učenica završne godine užičke gimnazije, kaže da je neće brinuti ljubav na daljinu.

– U vezi smo više od godinu dana i razdvojenost neće ništa da promeni – kazali su nam uglas.

Za njih se priča o poverenju ovde i završava – ne veruju ni televiziji, a ni političarima. Đorđe, koji je ove godine prvi put i glasao, na izborno mesto je izašao više zbog simbolike o zrelosti nego sa iluzijama da će nešto zaista da promeniti.

V. M. D.