Da li vlada može da bude složna

Uspešna vlada mora da radi kao uigrani tim u kojem neće biti važno kojoj stranci pripadaju ministri, niti će sujete krojiti odnose. Vlada mora da ima i program koga će se držati. Ali, znamo iz prakse da je lakše napisati nego sprovesti program i da je lakše reći da će raditi svi kao jedan nego što će se tako stvarno i desiti.

Da li će buduća vlada moći da radi kao tim ili će postojati „feudi” u kojima će svako gledati svoja posla i neće dirati druge? Da li li će se socijalisti i regionalci ponašati na drugačiji način od onoga kako su radili u kabinetu Mirka Cvetkovića? Konačno, da li bi za timsku igru vlade bilo neophodno da premijer ima veća prava, a ne samo da bude prvi među jednakima?

Razbijanje partijskih feuda u ministarstvima jeste zadatak koji je koalicija SNS–SPS–URS već označila kao svoj cilj. Ivica Dačić je izjavio da će koalicioni sporazum uskoro biti donet, a Aleksandar Vučić je potvrdio da će insistirati na razbijanju partijskog ključa u ministarstvima. Kao i ranije, insistiraće se da svi članovi kabineta u javnosti zastupaju sve odluke vlade.

Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, kaže da se mandat ne daje manjem partneru, i da je lako zamisliti da vlada može da radi kao tim, ali da je to prilično nerealno. „Svako sluša šefa svoje partije jer je njegova moć i dalje enormna. Do prošle godine imali smo i blanko ostavke. Članovi vlade i sada će jedni drugima stalno raditi iza leđa. Da bi radili kao tim, premijer bi trebalo da bude ugledan čovek od autoriteta, sa debelom političkom podrškom, znanjem i sposobnostima da može da koordinira rad vlade. To zavisi i od odnosa partija i zaleđine premijera. Kako sada stvari stoje, biće sukoba između sve tri partije u koaliciji. URS je prikupljen fantastičnom energijom, ali će se raspršiti u vladi, i PUPS takođe. To su sve samostalni ljudi. Vlada mora da preuzme poslove redistribucije, a to je smrt za svaku vladu, naročito koalicionu. Vlada je u tako lošem položaju bila samo 2001. godine.”

Goati kaže da premijer mora da ima svoju partiju, ali da on ne može da prinudi ni svoju koaliciju, a kamoli druge da uvek stanu uz njega. „Premijer mora da ima malo izgleda da neće uspeti u svom naumu. Prema Ustavu, ostavka premijera povlači i ostavku vlade, i to je negativna moć premijera. Činjenica je i da je premijer najinformisaniji čovek, da ima direktnu vezu sa svim važnijim činiocima, i da ima najveći uticaj, ali ima samo jedan glas u vladi. Zato dominantna stranka mora da ima „kontrolni paket akcija”.

Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da nije siguran da vlada može da radi kao tim. „Vlada mora imati strateški koncept, koherentan program i strukturu sposobnih ljudi. To je najvažnije, a ja to ne vidim. Oni treba da se usaglase i da naprave strateški razvoj i strukturu važnih ljudi po kapacitetima, bez obzira na stranku kojoj pripadaju.”

Stojiljković smatra da su vladi potrebni sposobni ljudi, koji neće uhoditi jedni druge i cinkariti šta ko radi.

On kaže da je premijer jak u kancelarskoj vladi, a da odlučuje i presuđuje ako je samo jedna stranka u vladi. „Ali, parlamentarna vlada je podela plena, raspodela troškova dobiti. Svako mesto u vladi nosi poene, pa tako premijer, u nekim zemljama vredi tri poena, važni ministri dva poena a manje važni vrede jedan poen. Kod nas premijer ima autoritet u okviru kvote koju je dobila njegova stranka.”

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, smatra da je stvar dogovora političkih stranaka kako će vlada raditi. „Ranije su bili ’feudi’ u vladi, što pokazuje neodgovornost i neprofesionalizam. Ako i sada bude ’feuda’, to će biti neodgovorna vlada i zato treba da izbegne taj princip rada. Ako ova vlada uspe da izbegne ’feude’, onda će imati velike šanse da dobro funkcioniše. Naprednjaci nisu skloni ’feudima’ zbog toga što su učili iz grešaka njihovih prethodnika. Ako se SNS i URS dogovore, SPS ne bi mogao da predstavlja problem. Premijer sigurno ne bi voleo da svaka stranka radi po principu ’feuda’. Ova koalicija ima šanse da uspe, ako uči iz grešaka prethodnika, inače ćemo dobiti neefikasnu vladu sa poznatim rezultatom.”

Stanković objašnjava da premijer mora da ima politički kapacitet i autoritet da bi mogao da odlučuje. „Premijer mora da bude politički jak da bi autoritarno vodio vladu. Budući premijer mora da ima politički autoritet, jer mu jedan glas u vladi ne garantuje veću moć. Ivica Dačić će moći neke stvari da predupredi, ali je suština da se nivo upravljanja vladom podigne na viši nivo. Ova vlada će morati da donosi odluke i neće moći da se krije iza grešaka prethodnika.”