Samarasov program „pod vatrom” opozicije

Od našeg dopisnika

Atina –Pred Grčkom je težak period jer je izgubila vreme i skrenula sa puta sprovođenja reformi neophodnih za izlazak iz dužničke krize –suština je poruke koju je naciji uputio Antonis Samaras.Obrazlažući u parlamentu ekonomski i politički program nove vlade premijer je, obećavajući doslednost u ispunjavanju obaveza, od evropskih kreditora zatražio dvogodišnje odlaganje primene reformi i mera štednje koje su zamena za kredite ukupne vrednosti 237 milijardi evra.

U ekonomskom programu akcenat je stavljen na privatizaciju,strukturalne izmene i smanjenje državnog aparata, ukidanje više desetina agencija i organizacija, uvođenje deset novih poreza i strogu kontrolu njihove uplate koju decenijama uspešno izbegavaju pravna lica ali i građani zbog čega je država oštećena za desetine milijardi evra. U isto vreme, premijer Samaras je pokazao razumevanje države za „malog građanina” koji,kako je rekao,više nesme da se zbog poreza i besparice suočava sa bezizlaznim situacijama,da ostaje bez krova nad glavom,da spas traži podižući ruku na sebe.

Ubuduće,mesečna zaduženost prema bankama ne može biti veća od 30 posto ukupnih primanja,uvešće se olakšice kroz odloženo plaćanjeporeza...Istovremeno,drastično će se oporezovati visoka primanja,tražiće se izmena ustava pa će ubuduće biti produžen zakonski rok u kome bivši ministri podležu odgovornosti, izmeniće se propisi o poslaničkoj neprikosnovenosti,osnovaće se posebna služba koje će proveravati primanja vodećih političara od 1974. do danas.Ukinuće se mnoge poreske olakšice,na 20 posto podiže se porez za dobit od izdavanja stanova ali se sa 23 na 13 posto smanjuje PDV u restoranima i ketering službama kako bi se pomoglo sektoru turizma.

Konačno će,kako je obećao Samaras,početi privatizacijavodovoda,elektroditribucije,državne lutrije i železnice i nekih drugih preduzeća koja su na ovom spisku već nekoliko godina, ali je do danas malo učinjeno.

Izlažući prioritete ekonomske politike,grčki premijer je podvukao da nova vlada „ne beži od strukturalnih reformi i obaveza u  fiskalnoj oblasti ali da objektivne okolnosti,pre svega recesija od 6,5 posto do kraja godine ukazuju na potrebu određenih korektiva kako bi Grčka mogla da dostigne postavljenje ciljeve.Za to je,naglasio je, potrebno dopunsko vreme,dve godine odlaganja rokova koje su postavili evropski kreditori.

„ Mi ne želimo da menjamo ciljeve, mi samo želimo da promenimo sve ono što nam smeta da ih dostignemo”, poručio je premijer Samaras Briselu.

U debati o programu vlade koja je u parlamentu u toku i koja će biti završena u nedelju u ponoć glasanjem o poverenju,opozicija je već oštro napala mere vlade za koje smatra da ne donose ništa novo,naročito ne olakšanje narodu i da se sve zasniva na praznim obećanjima.

U isto vreme,Brisel je uoči sastanka ministara evrozone u ponedeljak kome će prisustvovati i novi ministar finansija Janis Sturnaras već stavio do znanja da nikakvih novih kreditnih rata neće biti sve dok se Grčka u potpunosti ne vrati programu reformi i štednje i obavezama iz memoranduma.To,međutim, u nekim aspektima ne isključuje mogućnost razgovora o olakšicama ali tek onda kada vlada pokaže da je spremna da do kraja sprovodi odredbe kreditnog sporazuma.

O stanju stvari će izveštaj podneti „trojka” eksperata koja je protekle nedelje sa domaćinima u Atini razgovarala o svim aspektima dogovora i ukazala im da u već poznatim segmentima naplate poreza, privatizacije, otvaranja profesija, smanjenja državne potrošnje i otpuštanja državnih službenika - nije mnogo učinjeno.

Sam ministar finansija Sturnaras je u intervjuu „Fajnenšel tajmsu” izjavio da Grčka „ne može da traži ništa od kreditora dok se ne vrati na „kolosek” i ne počne da ispunjava svoje obaveze.Čekaju nas teška vremena i meni se čini da vidim svetlost na kraju tunela, s tim što nam treba mnogo strpljenja jer je - tunel predugačak”.

Jasmina Pavlović-Stamenić

-----------------------------------------------------------

Borba protiv kriminala

Samaras je naglasio da će se vlada boriti protiv rasta kriminala, trgovine na ulicama velikih gradova i nelegalne imigracije.Građanima će,obećao je,biti vraćena bezbednost,pre svega u Atini koja je najugroženija.

U spoljnoj politici se planira „aktivna diplomatija”,podrška tradicionalnih saveza i stvaranje novih regionalnih alijansi ali i stvaranje isključive ekonomske zone u Grčkoj.