Srbiji preti žeđ

Čim su počele tropske vrućine u Srbiji, pojavio se problem sa nestašicom vode u pojedinim gradovima. Nedavno je Prokuplje ostalo bez dragocene tečnosti, a nestašica se javila i u drugim krajevima zemlje. Apeli za štednju vode stižu od nadležnih u Nišu, Požarevcu, Novoj Varoši, pa i Beogradu.

Iako često mislimo da je Srbija bogata vodom i da možemo da se razbacujemo dragocenom tečnošću, sagovornici „Politike”, iskusni stručnjaci vodoprivrede, upozoravaju da stvari stoje suprotno. Srbiji preti ozbiljna žeđ ukoliko se ne izgradi još oko 20 hidroakumulacija, što bi moglo da košta oko dve milijarde evra.

– Iz istorije je poznato da je Kartagina bila žitnica starog Rima. Međutim, sada je tamo pustinja i taj toplotni režim je pomeren ka severu, u Italiju, Grčku ili Španiju, koja je, primera radi, izgradila više od 1.100 brana i akumulacija. Kod nas, međutim, ima svega 36 brana i akumulacija za vodosnabdevanje, a pošto smo mi u tom području gde se klima menja, jasno je da moramo da se pripremimo za ovaj scenario. Kad nema brana i akumulacija, voda naprosto otekne i nema je u mesecima kada je najkritičnije. Ako brzo ne izgradimo akumulacije, narednih decenija bićemo žedni, jer je situacija je izuzetno teška i nepovoljna – upozorava mr Vladimir Tanacković, savetnik u Direkciji za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva, trgovine i vodoprivrede.

Nikola Marjanović, generalni direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”, koje gazduje vodoprivrednim objektima i resursom na teritoriji južno od Save i Dunava, napominje da naša zemlja ima dovoljno vode u apsolutnim iznosima, ali je ona neravnomerno raspodeljena po prostoru i u vremenu.

– Srbija jedna od malobrojnih zemalja gde u istoj godini možemo da imamo i poplave i suše. Taj se problem može prevazići na samo jedan način, a to je izgradnja brana, odnosno formiranje akumulacija – objašnjava Marjanović i napominje da je tehnička dokumentacija za dugoročno snabdevanje vodom Srbije urađena krajem osamdesetih godina i njome je predviđena izgradnja 34 veće akumulacije, uključujući i Kosmet.

– Od tada je izgrađeno svega pet ili šest i nedostaje još oko 20 akumulacija. Dok se one ne formiraju, Srbija će imati problema, kako sa poplavama, tako i sa sušama. Iz tih akumulacija se mora obezbediti navodnjavanje jednog miliona hektara, o kojima se u poslednje vreme toliko govori – kaže Marjanović.

Direktor „Srbijavoda” upozorava da je finansiranje u vodoprivredi zanemarljivo malo i ne može se obezbediti ni redovno održavanje postojećih sistema.

– JVP „Srbijavode” je u 2006. godini raspolagalo sa 4,25 milijardi dinara, od čega je oko polovine iz resornog ministarstva, a druga polovina iz sopstvenih prihoda. Ta suma je svake godine bivala sve manja i manja, da bi za 2012. godinu bilo previđeno samo 680 miliona, isključivo iz resornog ministarstva. Novim Zakonom o vodama, koji je manjkav, naš sopstveni prihod je ukinut. Sada imamo deset puta manje nego 2006. godine. Sa tim novcem ne mogu da uradim ništa, mogu samo da plačem. To je tek 100 dinara godišnje po glavi stanovnika – žali se Marjanović, doktor nauka, diplomirani građevinski inženjer hidrotehničkog smera, koji je predavao na dva fakulteta u SAD i na tri u Srbiji.

Sa druge strane, Vladimir Tanacković, koji je više od decenije proveo na mestu načelnika Odeljenja za korišćenje i zaštitu voda, napominje da je u ovom trenutku najveći deo stanovništva obezbeđen vodom, ali sa izraženim varijacijama u kvantitetu i kvalitetu. Gradskim i seoskim vodovodima, obuhvaćeno je skoro 80 odsto stanovništva, dok su ostali upućeni na individualno snabdevanje.

– U Srbiji postoji 16 regionalnih vodosistema, sa akumulacijama, postrojenjima za pripremu pitke vode i regionalnim cevovodima. Najviše „škripi” u gradovima u priobalju Morave, u Vojvodini i istočnoj Srbiji – napominje Tanacković.

Kako navodi, prosečna brana košta između 70 i 80 miliona evra, fabrika vode je oko 25 do 30 miliona evra, odnosno ukupno između 100 i 110 miliona evra.

– Trenutno završavamo čišćenje budućeg jezera brane Stubo–Rovni kod Valjeva, koja će imati zapreminu oko 60 miliona kubika vode. Obezbediće se sigurna voda za Valjevo, Lazarevac, Lajkovac, Mionicu, Ub i termoelektranu „Nikola Tesla” koja troši kubik vode u sekundi. Na akumulaciji Selova kod Kuršumlije sam objekat brane je završen, ostalo je da se očisti jezero i izgradi novi put do Lukovske banje. Za to nam nedostaje još oko dve milijarde dinara, a već je od 1987. uloženo sigurno oko 80 miliona evra. Ova brana bi mogla da se koristi za vodosnabdevanje Kuršumlije, Prokuplja, Blaca, Žitorađe i Niša, odnosno za ukupno 300.000 duša – otkriva Tanacković.

-----------------------------------------------

Cevi iz 19. veka

Srbiji nedostaje trenutno dvadesetak većih akumulacija, ali sredstava za dugoročno rešenje problema vodosnabdevanja nema, kaže Vladimir Tanacković:

– Trenutno se u Srbiji troši oko 250 litara dnevno vode po glavi stanovnika, što približno odgovara evropskom proseku. Tome treba dodati još 50 litara, koliko iznose prosečni gubici, zbog dotrajalosti mreže. Recimo, u Novom Sadu ponegde se još koriste cevi iz vremena Franje Josifa, a u delovima Beograda ima mreže koja datira sa kraja 19. veka.