Hitler bez (biološkog) nasleđa

I davno pre najnovije avanture, iz koje se "rodila" provokativna knjiga "Hitlerove porodične tajne", Ralf G. Jan je među geneolozima označavan kao nemački "Šerlok Holms". Čuven je njegov istraživački rad o porodičnom stablu Fridriha Šilera koje je obuhvatilo 3.300 "rođaka" čuvenog pisca.

Ovoga puta, kako piše berlinski "Velt", "Šerlok Holms" je tragao za porodičnim misterijama koje do danas prate zloglasnog nacističkog vođu: od spekulacija o njegovoj, navodno, vanbračnoj deci, do verzija o jevrejskoj krvi u Hitlerovim venama.

Prvu verziju, onu o eventualnoj vanbračnoj deci, dugo je održavao u "životu" Žan-Mari Loret, vanbračni sin jedne Francuskinje, koji je pretendovao da bude legitimni firerov biološki naslednik.

Ljubavna veza na frontu

Tvrdio je, naime, da je on plod kratke ljubavne veze iz vremena Prvog svetskog rata sa budućim nacističkim vođom, koji se, kao nemački vojnik, zatekao u to vreme na francuskom tlu. Umro je 1985, ostavivši za sobom devetoro dece.

Eksperti univerziteta u Hajdelbergu pokušali su da utvrde ima li istine u priči navodnog Hitlerovog vanbračnog sina. Baz mnogo uspeha. Zbog nedostatka neophodnog genetskog materijala nisu mogli da dođu do pouzdanog rezultata.

Veruje se, inače, da takvim genetskim materijalom raspolažu, kad je reč o Adolfu Hitleru i (supruzi) Evi Braun, samo u Moskvi. Ostalo je, naime, pitanje bez konačnog odgovora da li su zaista Rusi 1970. godine potpuno spalili kod Magdeburga, u istočnoj Nemačkoj, njihove poslednje ostatke i pepeo, kako se tvrdi, razvejali i prosuli u jednu reku.

Ni nemački "Šerlok Holms" nije u odgonetanju ove misterije raspolagao nikakvim genetskim dokazima. Oslonio se, međutim, na mnogobrojne indicije i svedočenja, koja je izložio u spomenutoj knjizi i došao do zaključka da su tvrdnje onog Francuza da je legitimni firerov naslednik – bez osnova.

Mutno porodično poreklo

U traganju za Hitlerovim korenima i rodoslovom, Jan je "otplovio" do 1571. godine. Identifikovao je i obradio 641 pripadnika ovog "stabla", zadržavajući se, izgleda, najduže na slučaju Marije Ane Šiklgruber, Hitlerove babe. Ona je, još za firerova života, izazivala naglašeno interesovanje određenih krugova: 1930. su lansirane spekulacije o tome da je imala intimnu vezu sa jednim Jevrejinom iz koje je na svet došao – Hitlerov otac.

Nemački geneolog kaže da njegova istraživanja nisu mogla da potvrde ovu tezu. Uveren je, međutim, da su (mutni) familijarni odnosi uticali, možda i te spekulacije, i to u negativnom smislu, na Hitlerovu politiku. Tako je firer, odmah po preuzimanju vlasti, zabranio arijevkama da rade u jevrejskim kućama: u priči o poreklu njegovog oca spominjao se upravo detalj da je začet u vreme dok je Hitlerova baba radila u nekoj – da li jevrejskoj? – familiji.

Potvrdile su se, takođe, priče o mutnom poreklu, boleštinama i degenericima, posebno po liniji one famozne babe. Zna se, takođe, da se firer intimno stideo svog porekla i da je prekinuo gotovo sve veze sa rođacima. Posle "prisajedinjenja" Austrije Rajhu, u želji da zatre sve tragove o tome "odakle dolazi i iz kakve familije potiče" (navodno njegov citat još iz 1930), Hitler je nameravao da od mesta u kojem je rođen napravi – veliki vojni poligon.

Nemački geneolog je konstatovao da se Hitlerova loza zaista ispostila. Ima još nešto potomstva (unuci) njegove polusestre Angele Raubal i polubrata Alojza, koji žive u Americi pod drugim prezimenom. Svi su oni, prema ovom istraživaču, sklopili čvrst sporazum da neće imati dece, kako bi se Hitlerovo "seme zauvek zatrlo". I taj "pakt" su, konstatuje autor knjige "Hitlerova porodična tajna", zaista i održali.