"Crno-bela" lekcija

Nekoliko stvari obeležilo je prekjučerašnji večiti derbi između dva naša najpopularnija kluba. Najpre, to je trijumf Partizana ostvaren posle više od jedne decenije posrtanja i ispijanja gorkih pilula u bez sumnje najvažnijim mečevima sezone protiv "večitog rivala". Druga značajka odnosi se na mladog stručnjaka na kormilu "crno-belih", Miroslava Đukića, kome je ovo bila tek druga utakmica na trenerskoj klupi i prvi prvenstveni derbi. Uspešno ga je prebrodio, štaviše, u svemu je nadmudrio svog mnogo poznatijeg kolegu na drugoj strani, Dušana Bajevića. Obradovao je i novu upravu kluba iz Humske 1, ali, što bi se moglo pokazati kao važnije – i gnevnu armiju navijača i time počeo da stvara pretpostavke za fudbalski detant između "zaraćenih" strana. I treće, igra koju su prikazali fudbaleri Partizana pod upravljačkom palicom novog dirigenta može samo da raduje prave ljubitelje dobrog fudbala.

Đukić je, dakle, tražio i dobio igru koja danas jedino daje rezultate: brzu, požrtvovanu, beskompromisnu i nadasve efikasnu. Četiri gola u mreži lidera na tabeli i tri boda bliže rivalu, epilog je onog što smo videli na našem najvećem stadionu. A bilo je još prilika, doduše i na drugoj strani, ali ishod je sasvim realan odraz odnosa snaga.

Videli smo i brze kombinacije igrača u crno-belim dresovima, odlično kretanje i otkrivanje, pravovremeno i – tačno dodavanje, veliku borbenost, pa zašto ne reći i oštrije startove sasvim razumljive u ovakvim mečevima. U svakoj prilici Partizanovi fudbaleri kontrolisali su meč i nisu dozvoljavali protivniku ni sekund da predahne. Uvek su oko igrača Crvene zvezde bila dvojica, trojica u crno-belim dresovima, uvek brži, često i jači u duelima, sa mnogo više snage od protivnika. Čini se da ih je Miroslav Đukić dobro pripremio, ako je suditi po ovom meču, naravno...

Na drugoj strani, za pristalice "crveno-belih" – veliko razočaranje. Očekivali su da vide na delu igrače sa znatno većim renomeom od protivničkih, a videli su jednu razbijenu "vojsku", u najvećem delu utakmice potpuno nemoćnu da realizuje bilo kakve zamisli trenera Bajevića, ako ih je uopšte i bilo. Kao da su igrači Crvene zvezde ušli u ovu utakmicu sa već osvojenim bodovima i samo je trebalo sačekati kraj...

Jalovi napadi, greške u dodavanju u svim fazama igre, od golmana, bekovske linije, preko takoreći nepostojećeg srednjeg reda, do napadača, ne mogu doneti ništa osim poraza. U odbrani nesigurni Senegalac Ibrahim, u sredini nervozni kapiten Milovanović, uz njega sigurno najveće razočaranje Bugarin Georgijev, napred odlično čuvan Burzanović, nesinhronizovani Basta i Koroman, u špicu Đokić, kome je više muke zadavala lopta od njegovih čuvara...

Imaće mnogo muka Dušan Bajević, posle izgubljenih pet bodova u prva dva startna susreta nastavka šampionata. Po imenima – ima dobar sastav, ali po igri daleko je to od evropskog proseka, a još dalje od neskrivenih ambicija rukovodstva Crvene zvezde i uvek zahtevnih navijača. Predstoji mu veliko preispitivanje metoda rada i angažmana svakog pojedinca u ekipi.

Đukić, na drugoj strani ima pred sobom "dane sreće". Nije malo ostvariti ovakav rezultat na terenu protivnika više od decenije nesavladanog. Ali, ako žele više, a svakako da žele, "crno-beli" će morati ovakve igre i zalaganje da pokažu i u narednim utakmicama, praktično do kraja šampionata.

O suđenju na ovom meču, pred nemalim brojem posmatrača, reći ćemo da je moglo da bude i bolje. Sudije su, osetilo se to, takođe bile pod pritiskom važnosti susreta. Bilo je i grešaka, ali ne i kardinalnih.

Kardinalno je bilo nažalost, među navijačima. Tokom utakmice gledali smo pravi vatromet posle golova, da čovek ne poveruje kako je moguće uneti na stadion toliku količinu eksplozivnih sredstava pored silnih redara i obezbeđenja...

Posle susreta još gore: tuča sa policijom, povređeni navijači i policajci, slike koje su nas neodoljivo podsetile na dane velikih antirežimskih demonstracija u glavnom gradu. Dokle će to trajati i šta treba još da se dogodi da odgovorni za javni red i mir spreče razuzdanu gomilu da ruši sve pred sobom i ugrožava živote drugih? Zakon je na njihovoj strani.