Posvećenost svakom tonu

Ovogodišnji Čelo fest ujedinio je mnoge aspekte umetnosti posvećene ovom instrumentu. Svi veliki umetnici koji su gostovali održali su master klase studentima i učenicima koji su došli iz cele zemlje, pa su radionice na različite teme i sadržaje bile dragoceni, a za budućnost instrumenta i razvoja ove umetnosti, možda i najznačajniji deo festivala.

Jedna od umetnica čiju karijeru pratimo od samih početaka, Ksenija Janković, a koja se danas vinula u svetski vrh, održala je i master klas brojnim zainteresovanim mladim ljudima, otkrivajući im tajne interpretacije. Ogledni čas bio je njen koncert na zatvaranju Devetog Čelo festa na kome je integralno izvela ceo opus od pet Betovenovih sonata za violončelo i klavir, od opusa 5, preko opusa 69, do poslednje dve iz opusa 102. Ne samo što su se mogli pratiti raznovrsnost i bogatstvo sadržajnih i tehničkih komponenti vrhunske izvođačke umetnosti, nego je na ovaj način obuhvaćen i istorijski  pogled na razvoj stvaralaštva samog autora od njegovih ranih opusa, pod uplivom Hajdna i Mocarta, do velike sonate op. 102 br. 2 koja i u formalnim i kompozicionim elementima predstavlja korak u budućnost.

I ljupkost prvih sonata, sa briljantnim rondima u kojima sve pršti od brioznih tempa, do dubine bitematičnosti prvog stava, meditacije u drugom i finalne fuge u poslednjoj sonati bili su izraženi na način posvećenosti, muzikalnosti, izrade svake fraze i tona. Neverovatno je sa koliko pasije Ksenija Janković posvećuje pažnju svakom tonu i koliko ništa ne ostaje da se „prosvirava“.  

Takvom utisku veoma je doprinela klavirska saradnja Nenada Lečića koja nije pratnja, a nije ni solističko nametanje, već je potpuno poniranje u svet soliste i instrumenta, hvatanje daha i uzdaha, svake pauze i svakog početka, sa kristalnom pasažnom tehnikom koja je posebno dolazila do izraza u prvim dvema sonatama. Očigledno je da je pijanista najdublje srođen sa interpretacijom solistkinje uspevajući da izgradi svet sasvim naročite kamernosti koju nude i zahtevaju Betovenova dela.

Sala je bila puna obožavalaca i poštovalaca umetnosti dvoje „naših stranaca“ koji danas žive i rade u Nemačkoj, ali nas često pohode, ne ostavljajući prostora za i najmanji prigovor.

Iako Ksenija Janković godinama pomaže mladima, edukujući ih u svakoj prilici, mi smo se pitali tokom resitala da li se ta plemenitost zvuka, povišena energija, strasni, a nikad grubi odnos prema instrumentu, mogu uopšte nekome preneti. Ona sve pretvara u čaroliju, u čisto uživanje, poziva i nudi, donosi i osvaja čiste predele muzike.