Finale Evrolige najskromnija želja

Već tri decenije u Partizanu maštaju o povratku na evropski presto u vaterpolu. "Crno-beli" su se opredelili da sami proizvode asove, oni zaista izviru na Banjici, a onda svoje delte prave negde daleko. Neki postanu takvi velikani da su na vaterpolo mapama pravi okeani. Partizan se nekada ponosio "orlićima" (Milanović, Gočanin, Šoštar, Rađenović) nazvanim tako po čuvenom Vlahu Orliću, ne treneru, nego filozofu vaterpola. Ta generacija je mogla da vlada Evropom, ali zbog raznih razloga nije bilo vremena da i sazri... Ipak, na nju podsećaju Kup pobednika kupova i evropski Superkup.

Raspala se država, ali ne i Partizan. Ponovo je na Banjici sastavljen mozaik od asova (Savić, Ikodinović, Trbojević, Kuljača).

Stigao je i Kup Evropske plivačke federacije (Len), međutim ponovo je došlo do razlivanja.

Partizan je za naš vaterpolo poput Nila za Stari Egipat. Nadođe, izlije se, udahne život, a onda se ponovo, vođen nepisanim zakonima, vrati u svoje korito i tako naizmenično.

Na početku ovog milenijuma "crno-beli" su ponovo stvorili strašnu generaciju (V. Udovičić, Nikić, Gocić), ali su je ubrali pre nego što je procvetala. Prvi tim je rasprodat da bi klub preživeo.

Partizanov kladenac ni tada nije presušio. Došao je novi "crno-beli" talas, koji je se postepeno širio: finale Kupa Len, potom, četvrtfinale Evrolige, a sada je zapljusnuo i završni turnir Evrolige.

Posle Etnikosa, Mladosti, Breše i Posilipa evo Partizana i u polufinalu najznačajnijeg klupskog takmičenja u svetu vaterpola i to u prvom naletu kao predstavnika Srbije.

Svaka od tih generacija je imala svoj simbol, a znamenje sadašnje je Filip Filipović. Rođen je 2. maja 1987. u Beogradu, a na Banjici je od 1987.

– Trebalo je da se opredelim između fudbala i vaterpola. Otac me je 1994. doveo na Partizanov trening. Gledao sam Savića, Ikodinovića, Trbojevića, bio je tu i Kuljača. Izgledalo je veoma atraktivno. I tako sam se opredelio za vaterpolo, – ispričao je Filipović.

Stručnjaci su vrlo brzo otkrili da je talenat nad talentima.

Već 2003. je bio u seniorskoj reprezentaciji SCG, koja je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Kranju.

Usledila su neverovatna opterećenja: igrao je u isto vreme za kadete, juniore i seniore, išao sa jednog takmičenja na drugo i – osvajao trofeje.

– Važno je da se čovek potpuno posveti nečemu i da ima cilj. Uz upornost, ogromnu volju i ljubav prema onome što se radi ništa nije psihički teško, – objašnjava Filipović kako je izdržao sve napore.

Najbolji igrač ili najkorisniji, kako to Filipović iz skromnosti ublažava, jeste onaj koji sme da preuzme odgovornost u svakom trenutku i, naravno, da ostvari ono što je nameravao.

Prava provera za to biće završnica Evrolige u Milanu, gde se Partizan u polufinalu, 22. juna, sastaje s Jugom, od koga je prošle godine izgubio u četvrtfinalu.

– Partizan je od tada dosta napredovao, tako da su nam sada šanse podjednake, tim pre što se igra na neutralnom bazenu. Jug je evropski prvak, ali mi smo u naletu, povećali su nam se apetiti i nadamo se finalu "fajnal fora". Mislim da je to najskromnije što možemo da poželimo, – naglasio je Filipović.

Partizan je juče završio domaću sezonu u kojoj se uopšte nije postavljalo pitanje kome će da pripadnu trofeji.

To, međutim, nije razlog da se njegov tim visoko ocenjuje. Pravo merilo je Evroliga u kojoj su "crno-beli" ne samo načinili podvig, nego su iz utakmice u utakmicu briljirali.

– U Partizanu je postojao i postoji sistem. Zato nije uopšte čudno da se neko ko je  jesenas, kao Ivošević, igrao za Student sada uspešno nosi s Mladošću u Zagrebu, Brešom ili Posilipom u Napulju i na Banjici. Svakoj ekipi su potrebni različiti tipovi igrača i mi ih imamo, – tvrdi Filipović.

I pored toga što se s pravom ponosi svojom školom vaterpola Partizan nije zatvoren za druge. S njegovom decom se odlično uklapaju i pojačanja kao 1998. Vujasinović ili sada Prlainović, s Filipovićem najveći dragulj svetskog vaterpola.

--------------------------------------------------------------------------

Banjica proizvodi i stručnjake

Partizan je poznat po svojoj školi vaterpola, ali on ima i recept za proizvodnju stručnjaka.

Sadašnji šef stručnog štaba Dejan Udovičić je prošao kroz sve igračke selekcije (bio i kapiten), a  to ponovio i kao trener.

Na Banjici se kao trener dokazao i Nenad Manojlović, koji se proslavio kao selektor naše reprezentacije s kojom od 2000. do 2004. nijednom nije ostao praznih ruku.

Tu je zanat pekao i Dejan Jovović koji je 1998. doveo Partizan do Kupa Len, jedinog trofeja, koji je klubu nedostajao.

I na čelu kluba su bivši Partizanovi igrači. To je, takođe, klupska tradicija.

Danas su na najodgovornijim mestima Igor Milanović (predsednik klupske Skupštine) i Aleksandar Šoštar (predsednik Upravnog odbora), pre njih su klubom upravljali Predarag Vraneš i Zoran Avramović, a godinama su tu u raznim ulogama Đorđe Perišić, Uroš Marović...