Poslovi koji se moraju obaviti

Ne postoje male i velike političke stranke, već postoje isključivo dobri i loši politički programi, kao i sposobna i nesposobna stranačka rukovodstva. Otuda se često dešava da „velike” stranke preko noći postanu „male” ukoliko zabasaju vrteći neubedljive političke parole, kao što se može desiti i obrnuto – „male” političke stranke preko noći postaju velike zahvaljujući dalekovidosti sopstvenog rukovodstva, praćenog doslednim delovanjem. Prvo se desilo SPS-u i SPO nakon 5. oktobra, kada su ovi nesuđeni „giganti” postali politički pigmejci, drugo se desilo, recimo, Demokratskoj stranci, kada ju je preuzeo Zoran Đinđić i napravio od jedne male družine, veliku, jaku i respektabilnu organizaciju. Naposletku, SPS je uspeo da se vrati u red značajnih političkih partija upravo kada im je politika postala pametnija, čime se samo potvrđuje prethodno pravilo da ne postoje značajne i bogom dane stranke, već samo uspešne ili manje uspešne politike. Konačno, sve ovo svedoči da niko ne može da živi na lovorikama da je „velik” i „jak”, jer je politika dinamičan sport u kome nikome ništa nije garantovano, što je posebno vidljivo u sistemima poput našeg u kojem ne postoje tradicionalne političke partije i stabilna pravila političke igre. U Engleskoj je moguće da postoje samo tri značajne političke partije (doskora samo dve) zato što je njihov politički sistem stabilan i sa predvidivim procedurama, usled kojih je teško da se pojavi nov „politički igrač”, tako da imamo tradicionalne partije, koje pak, s vremena na vreme, moraju da pročiste sopstvena rukovodstva kako bi ostale u igri. Kod nas je obrnuto – ne postoji stabilan politički i partijski sistem, stranke niču kao pečurke posle kiše i zatim propadaju uglavnom zato što izbegavaju da provetre sopstvene redove. Tako smo došli do tragikomične situacije da danas u srpskom parlamentu imamo više od 40 partija od kojih dve trećine ima samo predsednika, pečat – i nikoga više ko bi nosio stranačku politiku.

Stoga nam ostaje da obavimo poslove koji su neodložni i da krenemo ka stvaranju stabilnog političkog i partijskog sistema, koji sigurno ne može preko noći postati poput engleskog, ali koji može biti dobar filter koji će u kanalizaciju odneti politički otpad, a zadržati u igri samo ozbiljne stranke sa definisanim programom. Time bi se izbegla situacija da svako može sa svakim usled čega politika postaje najgora buvlja pijaca u kojoj udruženja mesara i frizerki sa jednim mandatom mogu da odluče na koju će stranu skupštinska većina.

Socijaldemokratska partija Srbije, kao ozbiljna partija koja ima odbore u svakoj opštini u Srbiji, smatra da se naš politički sistem može uozbiljiti u nekoliko jednostavnih koraka. Prvi je donošenje novog izbornog zakona kojim će se sprečiti politička pijaca, tako što će mandati pripadati listama, a ne pojedincima, pošto je više nego očigledno da još nismo dostigli nivo svesti koji bi dozvolio da poslanici budu nezavisni, jer to u Srbiji uvek postane pitanje „ko plati više”, umesto da bude pitanje principa i lične odgovornosti. Socijaldemokratska partija Srbije želi da vrati principe u politički život i zato će predložiti izmene izbornog zakona koje podrazumevaju i stepenasti cenzus za koalicije (sedam odsto za koalicije dve stranke, devet odsto tri itd.), kao i mogućnost da se unutar koalicionih lista tačno glasa za određenu stranku i vidi koliko je ona glasova ,,teška”. Pored svega Socijaldemokratska partija Srbije želi da inicira i šire razgovore o promeni postojećeg Ustava i reformi celokupnog političkog sistema, kako bi se smanjio broj poslanika u parlamentu, ne bi li parlament bio manji, reprezentativniji, efikasniji i respektabilniji, i kako bi partije bile stimulisane da kandiduju najbolje ljude. U parlamentu treba da sede najbolji, a ne ljudi skupljeni ,,s koca i konopca” koji su tu sleteli poput padobranaca samo zato što su osnovali lokalno udruženje malinara. Umesto pijace i „političkih preduzetnika”, treba da imamo političke pregaoce čije će partijske organizacije moći da privuku razočarane građane da se aktiviraju, jer se politika ljudima danas, više nego ikad, smučila upravo zato što se njom bavi svako.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije