Послови који се морају обавити

Не постоје мале и велике политичке странке, већ постоје искључиво добри и лоши политички програми, као и способна и неспособна страначка руководства. Отуда се често дешава да „велике” странке преко ноћи постану „мале” уколико забасају вртећи неубедљиве политичке пароле, као што се може десити и обрнуто – „мале” политичке странке преко ноћи постају велике захваљујући далековидости сопственог руководства, праћеног доследним деловањем. Прво се десило СПС-у и СПО након 5. октобра, када су ови несуђени „гиганти” постали политички пигмејци, друго се десило, рецимо, Демократској странци, када ју је преузео Зоран Ђинђић и направио од једне мале дружине, велику, јаку и респектабилну организацију. Напослетку, СПС је успео да се врати у ред значајних политичких партија управо када им је политика постала паметнија, чиме се само потврђује претходно правило да не постоје значајне и богом дане странке, већ само успешне или мање успешне политике. Коначно, све ово сведочи да нико не може да живи на ловорикама да је „велик” и „јак”, јер је политика динамичан спорт у коме никоме ништа није гарантовано, што је посебно видљиво у системима попут нашег у којем не постоје традиционалне политичке партије и стабилна правила политичке игре. У Енглеској је могуће да постоје само три значајне политичке партије (доскора само две) зато што је њихов политички систем стабилан и са предвидивим процедурама, услед којих је тешко да се појави нов „политички играч”, тако да имамо традиционалне партије, које пак, с времена на време, морају да прочисте сопствена руководства како би остале у игри. Код нас је обрнуто – не постоји стабилан политички и партијски систем, странке ничу као печурке после кише и затим пропадају углавном зато што избегавају да проветре сопствене редове. Тако смо дошли до трагикомичне ситуације да данас у српском парламенту имамо више од 40 партија од којих две трећине има само председника, печат – и никога више ко би носио страначку политику.

Стога нам остаје да обавимо послове који су неодложни и да кренемо ка стварању стабилног политичког и партијског система, који сигурно не може преко ноћи постати попут енглеског, али који може бити добар филтер који ће у канализацију однети политички отпад, а задржати у игри само озбиљне странке са дефинисаним програмом. Тиме би се избегла ситуација да свако може са сваким услед чега политика постаје најгора бувља пијаца у којој удружења месара и фризерки са једним мандатом могу да одлуче на коју ће страну скупштинска већина.

Социјалдемократска партија Србије, као озбиљна партија која има одборе у свакој општини у Србији, сматра да се наш политички систем може уозбиљити у неколико једноставних корака. Први је доношење новог изборног закона којим ће се спречити политичка пијаца, тако што ће мандати припадати листама, а не појединцима, пошто је више него очигледно да још нисмо достигли ниво свести који би дозволио да посланици буду независни, јер то у Србији увек постане питање „ко плати више”, уместо да буде питање принципа и личне одговорности. Социјалдемократска партија Србије жели да врати принципе у политички живот и зато ће предложити измене изборног закона које подразумевају и степенасти цензус за коалиције (седам одсто за коалиције две странке, девет одсто три итд.), као и могућност да се унутар коалиционих листа тачно гласа за одређену странку и види колико је она гласова ,,тешка”. Поред свега Социјалдемократска партија Србије жели да иницира и шире разговоре о промени постојећег Устава и реформи целокупног политичког система, како би се смањио број посланика у парламенту, не би ли парламент био мањи, репрезентативнији, ефикаснији и респектабилнији, и како би партије биле стимулисане да кандидују најбоље људе. У парламенту треба да седе најбољи, а не људи скупљени ,,с коца и конопца” који су ту слетели попут падобранаца само зато што су основали локално удружење малинара. Уместо пијаце и „политичких предузетника”, треба да имамо политичке прегаоце чије ће партијске организације моћи да привуку разочаране грађане да се активирају, јер се политика људима данас, више него икад, смучила управо зато што се њом бави свако.

Посланик Социјалдемократске партије Србије у Скупштини Србије