U Kulturnom dodatku u subotu 21. jula čitajte:

Dnevnik povodom premijere opere „Dve glave i devojka” Isidore Žebeljan

utorak, 3. jul

Posle intenzivnih proba u Beogradu, stižemo u Sijenu. Okupljamo se sa raznih strana: iz Nemačke, Brisela, Estonije, Londona, Beograda. Najlepša dobrodošlica sačekala nas je pred ulazom u hotel: veliki plakat sa Isidorinom fotografijom. Hotel je kraj same južne kapije grada, unutar srednjevekovnih zidina. Pošli smo da vidimo nadrealni gradski trg. Strma ulica, uglasta kao da je sišla sa De Kirikovih slika, vodila nas je ka jezgru sijenskog sjaja iz 14. veka. Setio sam se Crnjanskog. Bez daha sam stajao na obodu trga, oko kojeg je još ležala utabana zemlja od jučerašnjih konjskih trka, čuvenog Palia, na početku strmine što vodi u primamljivi ponor vekova, i zurio u moćni toranj gradske kuće. Nesaglediva je istorija Sijene, nesaglediva lepota njene umetnosti. Pomoću Isidorine opere došli smo da postanemo njen deo. Trenutak spoznaje večnog spajanja vremenâ i prostorâ na tom trgu.

sreda, 4. jul

Za razliku od mase uskomešanih turista, mi smo već našom prvom probom postali stanovnici Sijene, oni koji u njoj rade. Tako smo se osećali kada smo ugledali samozaljubljivu raskoš sale Teatra dei Rozzi, s početka 19. veka. Pijanistkinja Natalija Mladenović zahvalila se Isidori što nas dovodi na ovako fascinantna mesta. Proba nas je uvela u realnost, koja nam se postavila kao izazov: gde postaviti orkestar (ispred ili iza scene) i kako ozvučiti pevače? Diskusija se uveče prenela i na terasu hotela, za koju se već tada znalo da će postati mesto odušaka svake naredne večeri.

Borislav Čičovački 

------------------------------------------------

Situacija je alarmantna

Kulturni dodatak istražuje čime će se baviti Nacionalni savet za kulturu.Stalno se govori o putu ka Evropi, ali nezavršeni muzeji ne mogu da stoje sa strane tog puta, kaže predsednik Saveta Dušan Otašević

Najveći muzeji – zatvoreni, gloženja u pozorištima uzimaju maha, likovnjaci se bune, pojedini muzički događaji opstaju zahvaljujući „štapu i kanapu”. Da li će svojim iskustvom, savetima, kontaktima i sugestijama članovi Nacionalnog saveta za kulturu uspeti da poprave aktuelnu situaciju?

Savet je, da podsetimo, oformljen jula prošle godine kao savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, ministarstvu nadležnom za kulturu i vladi treba da obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Slikar i akademik, Dušan Otašević, predsednik Saveta, govori koje ciljeve i zadatke ovo telo pred sebe postavlja:

„Ono što je najupadljivije i što nas sve tišti jeste činjenica da naše najvažnije kulturne institucije – Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti – ne rade. I na globalnom planu, koju god oblast kulture da pogledate, situacija je očajna, to svi znamo. Savet treba da prepozna probleme i ponudi rešenja. Najveći problem je kriza a bez finansijske podrške ne možete ništa da uradite. Teško je organizovati i izložbu u nekoj galeriji a kamoli neke ozbiljnije projekte. Mi možemo da upozoravamo, zahtevamo, tražimo, molimo da se stvari od vitalnog značaja rešavaju. Uspostavljanjem nove vlade, nadamo se da će sve bolje funkcionisati, kaže Dušan Otašević za naš list i dodaje:

– Ne mogu da verujem da se ne prepoznaje važnost našeg puta kulture. Stalno se govori o putu ka Evropi, ali nezavršeni muzeji ne mogu da stoje sa strane tog puta...

Otašević se pita kako uopšte pomišljamo da Beograd kandidujemo za prestonicu kulture 2020. kada nam ne rade vitalne gradske institucije, a potom se osvrće i na stanje van „kruga dvojke”.

Mirjana Sretenović

-----------------------------------------------------

REAGOVANjA Milorada Belančića i Ivana Milenkovića na tekst Slobodana Divjaka „Postmoderno koketiranje sa nacizmom“

----------------------------------------------------

AVENIJA AMERIKA

Betmen kod psihijatra

Šta je doneo 40. „Komik-kon”, konferencija o umetnosti stripa i na njima zasnovanih medija, planetarni događaj popularne kulture

Novi Betmen na njujorškim fasadama

Foto: M. Mišić

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Jedanput godišnje – i tako već 40 godina za redom – ljubitelji stripa i fantazije okupljaju se u San Dijegu, mnogi od njih u kostimima Betmena, Supermena, Spajdermena i drugih likova iz sveta stripa, koji su se odavno preselili i na velike ekrane, ali i na one manje, gde njihovim podvizima mogu da upravljaju i ljubitelji video-igara. Najnoviji samit superjunaka i njihovih obožavalaca, koji je ujedno i najveći vašar pop-kulture na američkom kontinentu, ali i planetarni događaj, završen je u prošlu nedelju, posle četiri dana posvećena prošlosti, sadašnjosti i budućnosti žanra.

Ovogodišnji „Komik-kon”, kako se skraćeno, ali sve više i zvanično naziva „Konferencija o umetnosti stripa”, posetilo je, prema procenama ovdašnjih medija, oko 6.500 ljudi. Kao i prethodnih godina, teren je pripremio Holivud. U bioskopima je novi nastavak avantura Spajdermena, kako vele reklame, spektakularnijih od svih prethodnih, dok su fasade velikih američkih gradova (a posebno Njujorka) prekrivene velikim marketinškim ciradama koje najavljuju premijeru (održanu juče), novog filma o Betmenu...

Milan Mišić

----------------------------------------------

Rembrant: Poniranje u sopstveni lik

Rembrantov autoportret (1665) iz Kenvud kolekcije pozajmljen Metropoliten muzeju

Nedavna izložba u njujorškom Metropoliten muzeju, koja uključuje desetak Rembrantovih autoportreta, izuzetna je zbog toga što se među eksponatima nalazi njegovo najuspešnije autoportretsko ostvarenje (vlasništvo Kenvud kolekcije, nedaleko od Londona). Budući da se zgrada dvorca trenutno rekonstruiše, prvi put je dozvoljeno da jedan eksponat privremeno napusti muzej – Rembrantov najznačajniji autoportret (iz 1665. godine). Sticajem okolnosti, dvadesetak blokova južno od Metropolitena, takođe na Petoj aveniji, u Frik kolekciji (koja takođe ne dozvoljava otuđivanje eksponata) nalazi se Rembrantov autoportret najvećeg formata (iz 1658. godine), što omogućuje neposredno analitičko upoređenje likovnog postupka na slikama.

Činjenica da je Rembrant ostvario oko 50 autoportreta (od kojih je sačuvano 41) nameće pitanje šta je razlog tolike slikareve opsesije sopstvenim licem?

Analitičko poređenje dvaju autoportreta otkriva razliku u korišćenju svetlosti kojom su istaknuti obrisi lica, posebno očiju i usta, dok je ostali deo kompozicije prekriven tamom u kojoj se naziru paleta, četkice i potporni štap u slikarevoj levoj ruci

Vlada Petrić