Da li je Ustav prevaziđen

Pitanje promene Ustava Srbije, donetog pre nepunih šest godina, praktično je staro koliko i sam Ustav. Sve vreme čuju se glasovi iz većine parlamentarnih stranaka da treba ići u reviziju, doduše iz različitih razloga. Posle odluke Ustavnog suda Srbije o neustavnosti 22 člana Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ta tema je, međutim, visoko lansirana na top listu zalaganja, oko koje će, sva je prilika, biti priličnih nesporazuma između političkih aktera.

Ustavne izmene su, na neki način, najavljene i u sporazumu vladajuće koalicije, u kojem se navodi da će o o potrebi promene Ustava biti pokrenuta široka javna rasprava, i to u vezi s regionalizacijom i decentralizacijom države.

U uverenju da taj dokument koči reforme i evropske integracije, iz redova SPO-a isticali su da se tu nalaze stavovi suprotni realnosti na Kosovu i Metohiji, te da je potrebna promena preambule koja govori o KiM kao sastavnom delu Srbije.

LSV je tražio, između ostalog, promenu ustavne definicije da je Srbija država Srba i ostalih građana, jer su uvereni da je ta definicija nedemokratska, kao i drugačije regulisanje položaja Vojvodine. Iz G17 plus zalagali su se da država bude podeljena na regione. SNS je isticao da treba smanjiti broj poslanika za polovinu u republičkoj Skupštini.

Iz DS-a su ukazivali da Ustav u narednoj fazi integracije mora da bude usklađen sa evropskim standardima. Na potrebu promene određenih odredbi ukazivale su i neke stranke manjina, kao i mnogi građani. Istraživanje „Ipsos stratedžik marketinga”, u oktobru prošle godine, pokazalo je da 44 odsto građana smatra da treba promeniti odredbe koje ne valjaju, a 20 procenata ispitanih je bilo za potpunu promenu.

Da Ustav nije dobar smatra i profesor Stevan Lilić, predsednik Udruženja pravnici za demokratiju. „Srpsko društvo se nalazi u jednom nestablnom i turbulentnom stanju. Mnogi su uzroci – od tradicije do političkih okolnosti, ekonomske i finansijske krize – ali mora se priznati da je Ustav veoma jak generator stalne krize u našem društvu”, kaže Lilić.

Podsećajući da je u poslednjih pedesetak godina doneto gotovo deset ustava, Lilić ocenjuje da je osnovni nedostatak važećeg, tzv. Koštuničinog ustava, manjak legitimiteta. „Ustav nije samo jači zakon, Ustav je jedan vrednosni sistem”, naglašava on i objašnjava da je taj dokument rađen kao kompromis između raznih stranaka, te da je „skrpljen i doterivan od strane DS-a i DSS-a u minut do ponoći, da bi ga poslanici ujutru našli na klupama i praktično nepročitanog  usvojili, bez ikakve javne rasprave”.

Prema njegovom mišljenju, Ustav je kontradiktoran i ima mnogo nejasnoća. „Možemo za Ustav direktno da vežemo eskalaciju kosovske krize”, kaže Lilić i navodi da je preambula postavljena kao brana da se zadrži teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na Kosovu, a da je Kosovo 2007. proglasilo nezavisnost. Tu je, zatim, pitanje opšteg izbora sudija, koje je sada na dnevnom redu i nije poznato kako da se izađe iz tog začaranog kruga. Treće, postojala je skandalozna odredba o mandatima koji pripadaju političkim strankama. Onda, u kompetencijama Ustavnog suda „propustili” su u Ustavu da se obezbedi izvršenje odluka tog suda, da se to, recimo, kazni kao krivično delo. „Ovako, šta će biti sa onima koji ne sprovedu odluku Suda – ništa”, ističe Lilić i dodaje da se ništa neće desiti i ukoliko ne budu sprovedena odluka tog suda kojom su poništene zakonske odredbe o nadležnostima Vojvodine.

Šta se može promeniti? „Promena Ustava je vrlo ozbiljna stvar. Sada bi bilo dobro da se nađe neka umerena metoda, ne radikalna, dakle da se ide korak po korak”, smatra naš sagovornik i navodi da se po pitanju pokrajinske autonomije, recimo, može doneti ustavni zakon, a društveni dogovori za decentralizaciju.

Đorđe Vukadinović, urednik časopisa Nova srpska politička misao, smatra, međutim, da Ustav nije prvi, nego, verovatno, poslednji na spisku problema s kojima se zemlja suočava. „Tema promene Ustava u ovom trenutku je klasičan spin i zamena teze, da se se pogled skloni sa svih državnih i ekonomskih problema, koji stoje pred Srbijom ”, smatra Vukadinović, uveren da se promena Ustava teško može ostvariti, sve i kada bi pitanje ustavne promene bilo važno.

Ističući da Ustav nije neki savršen dokument, da u njemu ima i elemenata koji su posledica ponekad i „trulih” kompromisa, nekih neprincipijelnosti i nelogičnosti, on naglašava da su to samo tehničke ili pravne sitnice, koje ne ometaju funkcionisanje države u bilo kom smislu. 

Povodom zahteva stranaka za promenu Ustava, on ocenjuje da je „preambula osnovni generator tih inicijativa i tu, nažalost, ne treba imati iluzije”. Reč je, kako kaže, o želji da se preambula izbaci iz Ustava i tako, u nekoj budućnosti, otkloni i ta ustavna smetnja za priznanje kosovske nezavisnosti. „Naravno da ta preambula neće sačuvati Kosovo. To je tačno. Ali, tačno je i to da bez te preambule neće biti nikakve ustavno-pravne prepreke da se nezavisno Kosovo prizna, i formalno i faktički”, naglašava Vukadinović i dodaje da dok je preambula na svom mestu uvek postoji mogućnost i da budu opozvane razne odluke i sporazuma, doneti u međuvremenu, kao i pozivanje na odgovornost zbog sklapanja nekih sporazuma koji su sa tom preambulom nesaglasni.

Inače, SNS i DSS su u maju postigli saglasnost da će voditi usaglašenu politiku kada je u pitanju Ustav Srbije. Da li će formiranje vladajuće koalicije promeniti nešto u tom dogovoru naprednjaka i DSS-a, koji je zapravo jedini vatreni zagovornik da se najviši pravni akt ne dira, jer „Ustav treba primeniti, a ne promeniti”?

„Srpsko političko iskustvo uči nas da nikakvi sporazumi i dogovori, ali ni zakletve ne važe mnogo kada su politički interesi u pitanju”, kaže Vukadinović, koji, ipak, ocenjuje da će priča o ustavnim promenama biti pojačana u narednih godinu, dve.